НАЈЧЕШЋИ „ОПАСНИ“ УЗРОЧНИЦИ БОЛА У ГРУДИМА

Збрињавање болесника са акутним болом у грудима један је од највећих изазова за лекаре и друго медицинско особље у хитним службама. Иако је често бенигног порекла, важност му даје чињеница да се њиме манифестује велики број животно угрожавајућих болести, пре свих акутни коронарни синдром (АКС) и акутни инфаркт миокарда (АИМ) са ST елевацијом (СТЕМИ), дисекција аорте, плућна емболија, тампонада срца и пнеумоторакс, код којих брзина постављања тачне дијагнозе и започињања лечења имају велики утицај на морталитет.

Краткорочни морталитет болесника са АИМ које лекари грешком врате кући иде и до 25%, скоро два пута више у односу на болнички лечени АИМ.
Лекар на терену мора да буде вешт у узимању брзе и прецизне анамнезе, да спроведе адекватан физикални преглед у коме ће се регистровати витални параметри функције организма, као и да познаје основе ЕКГ дијагностике исхемије миокарда, хипертрофије леве коморе и поремећаја срчаног ритма.
Да би олакшали и убрзали дијагностички поступак, клиничари често користе алгоритме дизајниране са циљем да се повећа проценат исправно дијагностикованих болесника . Увођење нових технологија (транстелефонски ЕКГ, високосензитивни брзи тестови за дијагностиковање некрозе миокарда) је све присутније .

АКУТНИ КОРОНАРНИ СИНДРОМ
Акутни инфаркт миокарда са ST елевацијом или без ње и нестабилна ангина пекторис (НАП) су елементи акутног коронарног синдрома. Обухвата широки спектар клиничких манифестација узрокованих наглом редукцијом снабдевања дела миокарда О2, а изазваних руптуром атеросклеротског плака са последичном тромбозом, вазоконстрикцијом и дисталном микроемболизацијом . Комплетна оклузија коронарне артерије изазива некрозу миокарда после 15-30 мин трајања исхемије (одсуство даље циркулације и колатерала). Ширење некрозе иде са субендокардног нивоа ка субепикардном, у зависности од дужине трајања комплетне оклузије.

ДИСЕКЦИЈА АОРТЕ
Дисекција аорте (ДА) настаје због расцепа медијалног слоја зида аорте, чиме се омогућава продор крви и раслојавање зида аорте. Као најчешћи фактор ризика код старијих пацијента срећемо лоше регулисану хипертензију, док је код млађих то генетски поремећај везивног ткива.

АКУТНА ПЛУЋНА ЕМБОЛИЈА
Акутна плућна емболија (ПЕ) је нагло настала делимична или комплетна оклузија гране плућне артерије. Прецизне податке о инциденци и морталитету тешко је навести с обзиром на то да се тачна дијагноза ПЕ поставља само у 8-30% случајева уз потврду пост мортем. То је најчешћи узрок смрти који није могуће препознати за живота. Годишња инциденца је 150-200 случајева на 100 000 становника, уз претпоставку да је овај број вероватно већи. Патогенеза: ПЕ настаје услед механичке опструкције плућног циркулаторног система. У 95% случајева тромб потиче из вена ногу и карлице, мада може да потиче и из вене субклавије и реналних вена. Хемодинамске последице зависе од величине емболуса, претходне кардиоваскуларне болести и интензитета плућне вазоконстрикције. Нагли пораст плућног артеријског притиска узрокује акутну дисфункцију десне коморе са померањем интравентрикуларног септума ка левој комори и смањењем прилива крви у леву комору.

ТАМПОНАДА СРЦА
Срчана тампонада је акутно стањекоје настаје услед накпуљања течности у интерперикардном простору, у количини која узрокује опструкцију дотока крви у срце. Најчешћи узроци, који доводе до тампонаде срца су неопластични, вирусни и уремијски перикардитис. Тампонада може настати и као последица интраперикардног крварења (траума, малигнитети, дисекција аорте, постинфарктне руптуре и перфорација срца током интервентних процедура). Када излив нагло настаје, свега 200 мл може узроковати тампонаду, а код спорог накупљања течности перикард толерише и до 2000 мл течности.

ПНЕУМОТОРАКС
Пнеумоторакс представља присуство мање или веће количине ваздухa (гаса) у плеуралном простору. Плеурални простор ограничен је паријеталном и висцералном плеуром, обе плеуре обложене су малом количином серозне течности. Према етиологији пнеумоторакс дели се на примарни и секундарни, спонтани и трауматски, парцијални и комплетни. Према механизму настанка може бити отворени и затворени.

Текст на основу извора уредила, др Карличић Мирјана, лекар интерног одељења ОБ Панчево
Извори:
1. НАЦИОНАЛНИ ВОДИЧ ДОБРЕ КЛИНИЧКЕ ПРАКСЕ ЗА ДИЈАГНОСТИКОВАЊЕ И ЛЕЧЕЊЕ ПРЕХОСПИТАЛНИХ УРГЕНТНИХ СТАЊА, Министарство здравља Републике Србије
датум: 17.6.2023.