Бити будан током операције – мит или истина?

Рад у операционом блоку и свакодневно сусретање са одређеним врстама анестезије понекад доводе до тога да ми, анестезиолози и специјализанти анестезиологије заборавимо какав осећај имају припадници опште популације – углавном старије особе које се оперишу.

Када се особи која се нађе на операционом столу саопшти да ће бити будна током операције из одређених медицинских индикација, углавном следи шок и страх од непознатог. Хајде да прво објаснимо разлику између опште (тоталне) анестезије и регионалне анестезије, и начин на који анестезиолог бира врсту анестезије за одређеног пацијента. У овом тексту говорићемо о анестезији током операције кука, јер се регионална анестезија најчешће користи током ортопедских операција.

За почетак, дефинишимо анестезију. Анестезија представља вештачки изазвану, реверзибилну неосетљивост целог тела или неког дела тела. Уколико постоји неосетљивост целог тела, онда се ради о општој анестезији, а ако је у питању неосетљивост само неког дела тела, говоримо о регионалној анестезији.

Током опште анстезије, употребом одређених лекова, код пацијента који се оперише, изазива се губитак свести (хипноза, наркоза), губитак осећаја за бол (аналгезија) и губитак могућности покрета (мишићна релаксација). Лекови који се користе током опште анестезије су хипнотици, опиоидни аналгетици и мишићни релаксанси. Током увода у општу анестезију, пацијент се успављује и циљ је да током операције не осећа бол, као и да се не сећа операције и непријатних искустава.

Регионална анестезија се дели на две категорије: неуроаксијалну анестезију – која подразумева спиналну и епидуралну анестезију и на периферне нервне блокове – блокови нерава горњих и доњих екстремитета. Неуроаксијална анестезија подразумева пласирање игле или катетера између кичмених пршљенова и администрацију лекова у епидурлни или субарахноидални простор. Лекови који се примењују у овој врсти анестезије су најчешће локални анестетици који испољавају свој ефекат.

Анестезиолог увидом у медицинску документацију пацијента одлучује да ли ће се операција извести у општој или спиналној анестезији. Постоје одређене медицинске индикације али и контраиндикације које анестезиологу помажу да одлучи врсту анестезије за датог пацијента. У овом тексту ћемо објаснити како изглед спинална анестезија и мало приближити непознато општој популацији.

Након одлуке о врсти анестезије, пацијент се уводи у операциону салу и поставља на операциони сто. Пацијент се поставља у одређени положај који анестезиологу дозвољава приступ кичменом стубу – пацијент се поставља у седећи положај са погнутом главом на доле и рукама у крилу. Рутински се пацијенту мере артеријски притисак и срчана фрекфенција.

Следи припрема поља – шта то значи? Анестезиолог прво палпацијом – додиривањем леђа и кичменог стуба одређује ниво у који ће се пласирати спинална игла. Пошто одреди ниво за пласирање игле, анестезиолог навлачи стерилне рукавице и обезбеђује полје рада тако да буде стерилно и смањи ризик од компликација. Наредни корак јесте „прање“ леђа јодним растворима – осећај је минимално непријатан, јер је раствор који се наноси на кожу хладан, али не постоје пратеће манифестације – бол, пецкање, жарење и слично. Након завршетка „прања“, анестезолог у шприц навлачи лекове које ће користи и одлучује врсту спиналне игле коју ће користи. Када је анестезиолог себи све припремио, приступа леђима и у одређени простор пласира спиналну иглу путем које се врши администрација лека у одређеној дози и количини у субарахноидални простор. Након администрације лека, пацијент се враћа у лежећи положај, а за операцију уградње вештачког кука, на леви или десни бок. Неколико минута након администрације лека, долази до првих ефеката регионалне односно спиналне анестезије. Пацијент почиње да осећа топлоту по доњим екстремитетима, а након тога долази до губитка осећаја за бол и углавном губитка моторних способности – код неких пацијената остаје могућност померања ногу и прстију, а неки пацијенти ипак не могу да померају своје ноге. То зависи од нивоа у ком је аплициран лек, али и количина и доза лека која је примењена.

Сада долазимо до мита или истине – да ли је пацијент будан на операцији? Пацијент јесте будан, међутим могу се применити одређени лекови који ће пацијенту помоћи да му брже прође време током операције. Интравенском применом лекова изазива се поспано стање код пацијента; након неколико минута пацијент постаје опуштенији и долази до сна.
Ефекти спиналне анестезије трају неколико сати и након заврештка операције. Оно што је специфично за ову врсту анестезије јесте обавеза пацијента да цео дан проведе у лежећем положају како би се избегла појава могућих компликација – најчешћа јесте упорна главобоља која је у високом проценту резистентна на примену лекова, и може да потраје неколико дана.

За операцију уградње вештачког кука најважнији јесте искрен однос између анестезиолога и пацијента, али и послушност и сарадљивост пацијента пре, током и након анестезије и операције.

Извор:

Teкст на основу извора уредила др Магдалена Николић, Општа болница Панчево
извори: 1. Анестезиологија – теоријске и практичне основе савремене клиничке праксе,

књига 1. 2. https://www.cambridge.org/core/books/abs/essential-clinical- anesthesia/spinalanesthesia/A16A51E271FC06DF7D2AC6942B03F5C9

3. Kamel I, Ahmed MF, Sethi A. Regional anesthesia for orthopedic procedures: What orthopedic surgeons need to know. World J Orthop. 2022 Jan 18;13(1):11-35. doi: 10.5312/wjo.v13.i1.11. PMID: 35096534; PMCID: PMC8771411.ж

4. Amato, Peter E. et al. Regional Anesthesia for Hip Arthroscopy. Clinics in Sports Medicine, Volume 41, Issue 2, 233 – 246.

5. https://emedicine.medscape.com/article/1831870-overview