ОПЕКОТИНЕ

Повреде високом температуром се најчешће догађају случајно, на радном месту, у саобраћајним и рударским несрећама, пожарима, али нису ретке ни у домаћинству. Опекотине настају деловањем врелих течности, пара пламена, топлотног зрачења, електричне струје, хемикалија и радиоактивног зрачења. Оштећења могу да захвате различите слојеве ткива.

Локално дејство високе температуре од пламена, топлог ваздуха, ужарених предмета, са видљивим последицама сагоревања изазивају опекотине, а оне настале од вреле течности и паре су опаротине.

Опекотине према дубини класификујемо у четири групе:
Опекотине првог степена (combustio erythematosa)
Огледају се у појави црвенила, кожа је лако отечена, болна и топла. Постоји еритем без пликова и других оштећења. Ове повреде скоро редовно ишчезавају после неколико сати, а најдаље за 5 до 7 дана и не остављају никакве трагове на кожи.

Опекотине другог степена (combustio bullosa)
Имају изглед опекотине првог степена, али се на неким местима развијају мехурови (буле) испуњени бистром и жућкастом течношћу.Након 3 до 4 дана после повреде буле се смањују, а за 10 до 12 дана обично ишчезавају.

Опекотине трећег степена (combustio necrotica)
Подразумева некрозу (изумирање) појединих или свих слојева коже, а некада и поткожног и мишићног ткива. Некроза може бити сува или влажна. При сувој некрози коже је чврста, сува, црне или мрко-смеђе боје, са јасно видљивом границом повреде. Код влажне некрозе кожа је отечена, жућкасте боје, влажна, некада покривена мехурима. Ткиво код оваквих опекотина има изглед куваног или печеног меса и жућкасте је боје.

Опекотине четвртог степена (carbonisatio)
Означавају потпуно угљенисање ткива.

Правило деветке
Класификација према површини изражава се правилом деветке: глава, врат и лице заузимају 9%, предњи део грудног коша захвата 9%, задњи део грудног коша захвата 9%, трбух спреда захвата 9%, седални део захвата 9%, обе натколенице заузимају 18% (2*9), обе потколенице захватају 18%, обе руке захватају 18%, перианални предео заузима 1%.

Уколико је опечена површина већа утолико је озледа већа и смртност чешћа. Искуство је показало да од опекотина са преко 50% опечене површине тела наступа смрт у 100% случајева. Према томе, оздрављење је могуће само при озледама чија површина захвата нешто мање од 40% површине тела.

Како реаговати?
Повређеног узнети из угроженог простора и угасити запаљену одећу, гашење се најбоље обавља увијањем у ћебе и сл. или ваљањем по земљи. Ако гори бензин, најбоље је ватру гасити песком а никако водом. Када се ватра угаси, пажљиво скинути делове одела осим оних слепљених за кожу, насилно скидање тих делова узрокује јаке болове и заједно с деловима одела љуште се и делови ткива. Одећу треба скидати парањем по шавовима. Опечену површину треба што пре прекрити стерилном газом или завојем. На опекотине не стављати масти, прашак и слично! Повређеном дати да пије што више течностти (1л воде+ 1г кухињске соли + 1,5г соде бикарбоне)

Реакција лекара
После обраде ране треба спровести антитетанусну заштиту, у мишић дати аналгетик, хемијске повреде испрати водом, оштећене екстремитете лако подићи и имобилисати. У борби против шока дати инфузије физиолошког раствора. Код већих опекотина повређеног што пре хоспитализовати.

Извор: стетоксоп.инфо
датум: 31.5.2024.