Опекотине

Дејство топлотног и ултравиолетног зрачења у интензитету већем од дозвољеног називамо опекотине или комбустије. У практичне сврхе значајно је да опекотине које захвате 12 - 15% код одраслог човека, а 5 - 8% код деце, опасне су по живот јер постоји могућност патофизиошких промена у организму (појава шока) што може и летално да се заврши, па је препоручљива хоспитализација. Опекотине делимо на мале и велике:

Мале опекотине – су оне опекотине где хоспитализација није потребна а лекарски задатак је да отклони узрочнике настанка, односно, да испоштује пет основних правила прве помоћи како не би дошло до већих компликација, а то су: борба против развијања бактеријских инфекција и стварања суве површине у пределу опеченог места, заштита оштећеног места, пасивизација дела тела које је повређено, контрола едема, ако има потребе правилан и брз превоз до болнице или установе која ће правилно деловати на опекотине које су настале.

Суштина је да се испоштује ових пет принципа. На рану треба ставити завој против опекотина, не стављати никакве масти у циљу спречавања бактеријских инфекција; све што се стави на опекотину мора да буде чисто и стерилно (ако тога нема боље је ништа не стављати). Код малих опекотина лекар директно одлучује да ли је потребна хоспитализација повређеног или постоји могућност да се санација уради на лицу места.

Прва помоћ се састоји у: стављању опекотине испод млаз воде од 3 до 5 минута, што директно спречава јачу инфламацију и појаву везикула. На газу направити неколико отвора (ради лакшег сушења) и газу затегнути са леукопластом.

Велике опекотине – су оне опекотине за које је неопходна хоспитализација, а основни циљ је избећи појаву шока. Опекотину опекотинепрекрити великом чистом стерилном газом, физиолошку топлину тела одржавати покривачем, (опасно је и хлађење и прегрејавање), спречити дехидратацију давањем течности која садржи неопходне електролите како би се спречио електролитни дизбаланс. На сваки сат давати по 200мл течности, а некад и више, све у зависности од процене за које време ће повређени бити хоспитализован. Унос течности ограничити на 5 литара у току 24 сата. Апликацијом аналгетика спречити улажења повређеног у стање шока због јаких болова.

Опекотине од сунчаног зрачења – су оне опекотине које настају под дејством краткоталасног зрака са хемијским деловањем у комбинацији са дуготаласним зраком са топлотним дејством, географским положајем (зраци најачи на мору и на снегу), осетљивошћу организма (осетљивији су људи светлог тена, период пубертета због повећаног деловања хормона) и годишњег доба. Последице деловања сунчевог зрачења су еритем и пигментација. Еритем се јавља после неколико сати са клиничком сликом где доминира црвенило, едематозна и болна кожа, температура коже, а и самог тела може бити повећана. Антихистаминици се користе у лечењу пре свега да би се успоставио нормални антихистамински статус у организму, затим седативи, прашкови и аналгетици. Пигментација се јавља у два облика и то директна пигментација која се појављује одмах након сунчања без еритема, и секундарна пигментација која се јавља након еритема.

Заштита од сунчаних опекотина: припрема коже за сунчање поступним сунчањем и стварањем веће количине пигмента, неизлагање сунчаним зрацима у периоду од 10 до 17 часова јер су сунчани зраци у овом периоду најјачи и могу да буду опасни за осетљиве људе, обавезно примењивање заштитне креме за сунчање са заштитним факторима која се праве за одређени тип коже. Припрема за стварање властитог заштитног пигмента може да се постигне тако што сунчање дневно траје у просеку од 10 до 20 минута, у зависности од географских услова и температуре. Време проведено на сунчању свакодневно повећавати. Малу децу која су изложена сунцу поред воде (на плажи, поред базена) треба посебно заштитити и то у пределу рамена и горњих делова тела, јер на њих сунчеви зраци делују директно.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 20.7.2021.