ИСХРАНА ОНКОЛОШКИХ БОЛЕСНИКА

Исхрана може бити прави изазов оним пацијентима који су оболели од карцинома, с обзиром на то да њихов имунолошки систем није ослабљен само малигним ћелијама већ и лечењем. Најчешће се примењује хемотерапија, која може довести до многих компликација као што су: губитак апетита, отежано гутање, мучнина с повраћањем, храна нема исти укус и мирис као раније. Могу се јавити дијареја и затвор, а уобичајене су и нагле промене у телесној тежини. Пацијенти су често депресивни, па често губе вољу за храном.

Храном уносимо супстанце које учествују у изградњи тела, доприносе одржавању како физичке тако и менталне кондиције и побољшавају отпорност организма. Важно је да се одређена врста хране допуњује или комбинује с другом храном како би се задовољиле нутритивне потребе одређене особе. Најбољи савет пацијентима је да једу разноврсну храну распоређену у више оброка током дана. Примећено је да је код популације која једе мање меса, а уноси више хране биљног порекла, скоро 50% мања вероватноћа да ће оболети од карцинома. Постоје бројне студије које су показале да у храни постоје фактори који директно утичу на стварање и развој тумора готово свих органских система у телу, а посебно тумора дигестивног тракта и дојке. Ови састојци могу бити један од узрочних фактора настанка и брзог развоја тумора, а они се називају канцерогенима.

Пацијенти са карциномом често губе на телесној тежини и постају неухрањени. Исхрана онколошких пацијената је важна за ток болести, јер може побољшати опште стање, самопоуздање и снагу пацијента, као и квалитет живота. Око 50% пацијената са карциномом (у зависности од врсте тумора) има различите проблеме с исхраном, било као директну последицу раста тумора или као нуспојаву лечења. Поред прехрамбених проблема изазваних самом болешћу, могу се појавити и секундарни прехрамбени проблеми који настају због специфичности и локализације тумора, као и због терапије. Додатни проблем је смањење отпорности тела, што погодује развоју инфекција. Основна исхрана за малигне болести треба да буде енергетски и биолошки одговарајућа и лако сварљива.

Енергетски унос треба да буде што већи (25–35 кцал/кг за одржавање телесне масе и 10–50 кцал/кг за надокнаду резерве), као и унос протеина (1–1,5 кцал/кг). Пацијентима треба припремати чешће и мање, укусне и омиљене оброке. Тешку и масну храну треба избегавати. Могу се користити и протеински додаци које узимају спортисти, неутралног укуса и мале запремине, као и препарати намењени првенствено за ентералну исхрану. Најбоље да храну припрема друга особа. Коришћење природних зачина и арома (лимунов сок, јабуково сирће, кухињска со) препоручује се, а избегавају се топла и кисела јела, јер могу да изазову муку, гађење и повраћање. Уколико се подноси, може се попити покоји гутљај газираног пића (минералне воде) или лимунаде, као и чаша пива. Код запаљења усне шупљине једе се течна храна или се користи сламка. Свакако треба да уноси довољну количину воде умерене температуре (не у току оброка), и то у малим гутљајима. Пожељно је после сваког оброка провести бар 15–20 минута у полулежећем положају Препоруке за пацијенте код којих се очекује примена хемотерапије: мањи и лаганији оброци, оброке не треба прескакати, избегавати масну, јаку и зачињену храну.

Шта је најбоље јести пред хемотерапију?

Лагана или блендирана храна је најбољи избор како би се избегло оптерећење дигестивног система. Треба јести обичан или воћни јогурт, свеже воће, млади сир, кувана јаја и тост, тостирани хлеб с мало путера од кикирикија, житарице с млеком (без лактозе), пилећа супа с пиринчем.

У току хемотерапије потребно је узимати мале оброке, мање киселе сокове (јабука, грожђе), јогурт, воће као што је банана и др.

Након хемотерапијесе препоручује лагана храна. Треба узимати мале оброке и ужину у току дана (најбоље пет-шест мањих оброка), јести мање масну, блендирану храну, а и избегавати врућу храну.Потребно је узимати довољно течности, јер ће то спречити дехидратацију и убрзати чишћење организма од штетних продуката хемотерапије. Вода је најбољи избор, а од сокова и течне хране препоручује се и сок од јабуке или грожђа, бујон с мање соли, бистре супе, биљни чајеви (ђумбир, нана) и др.

Зашто је потребан посебан режим исхране код пацијената који иду на хемотерапију?

Хемотерапија оштећује слузокожу дигестивног система због чега долази до поремећаја у варењу хране. Лагана храна која не надражује дигестивни систем, која се лако вари и апсорбује неопходна је у првим данима након хемотерапије како би се омогућио довољан унос енергије. Како се организам опоравља, тако се полако уводе и друге намирнице и враћа на регуларни начин исхране.

Текст предузела и адаптирала др Јелена Минић, Општа болница Панчево:

https://www.actavis.rs/terapeutske-oblasti/suportivna-onkologija/article-pages/ishrana-onkolokih-bolesnika/