29. октобар - Светски дан борбе против псоријазе

Псоријаза је хронична, неинфективна и рецидивирајућа болест коже. Генетски је предиспонирана, али до развоја болести увек доводи већи број фактора који здружено делују. Најчешћи фактори који представљају „окидач“ за испољавање псоријазе су: стрес, инфективни агенси, хронична микротраума ( притисак при ослањању на лактове,...) лекови( Б блокатори, антималарици...)...

Сматра се да у Србији има око 150 000 оболелих. У оквиру тога, око 15 000 је млађе од 18 година. Најчешћи период испољавања болести је око15-30 године живота, или око 50- 60.Раније испољавање болсети везано је углавном за популацију са позитивном породичном анамнезом. Код деце чији један родитељ има псоријазу вероватноћа јављања је око 30%. Уолико су оболела оба родитеља вероватноћа за потомство да оболи је чак 60%. У прилог снажној генетској предиспозицији иде и податак да је вероватноћа оболевања оба једнојајчана близанца чак 72%, код двојајчаних вероватноћа је 22%.

На основу клиничке сликеразликујемо неколико форми:

-Psoriasis vulgaris – најчешћи облик псоријазе.У клиничком налазу доминирају сквамозни, беличасти, плакови на еритематозној основи, јасно ограничени. Предилекциона места су екстензорне стране екстремитета( лактови, колена), потиљачна регија, крста....

-Guttate Psoriasis - лезије су у облику црвених тачкица, претежноизбијају на трупу, али могу и на удовима

-Пустулозни облик- подразумева постојање пустула на еритематозној основи. Није инфективне етиологије у почетној форми, могућ је развој бактеријске инфекције на већ постојећим лезијама

-Psoriasis unguius- захвата нокатну плочу и карактерише се тачкастим улегнућима нокатне плоче.

-Инверзни облик псоријазе - подразумева појаву на прегибима, а манифестује се доминанто постојањем јасно ограничених еритематозних промена,глатке површине, са веома ретком појавом сквама.

-Генерализована форма ( еритродермија)- подразумева појаву сливених еритема ( црвенила) по површини коже, која је топла. Захвата скоро читаво тело. У основи промена је запаљење и долази до болног, слојевитог одвајања коже. Овакав облик захтева хоспитализацију јер је удружен са хипопротеинемијом, поремећајем терморегулације , дехидратацијом, ентеропатијом....

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике. Могуће је потврдити дијагнозу и патохистолошки, након што се узме узорак ткива биопсијом.

Лечење подразумева примену локалне, али у зависности од тежине клиничке слике и системску (оралну) терапију.

- Локално: кератолитици( салицилнакиселина, уреа...), кортикостероиди, топијскиретиноиди, аналози витамина Д, индиферентнекреме,...

- Системски се примењују : ретиноиди, цитостатици ( метотрексат), имуносупресиви, витамин Б6, седативи, антибиотици...

- физикална терапија- фототерапија ( хелио терапија, хелио-балнео терапија, ПУВА...)

На данашњи дан трудимо се да подигнемо ниво свести целокупне јавности о превенцији развоја и лечењу псоријазе. Упркос генетској предиспозицији, и псоријаза као и многе друге болести, може бити превенирана или под контролом (у ремисији) спровођењем мера које подразумевају избегавање утицаја фактора из животне средине који доприносе њеном испољавању и применом адекватне терапије. Такође, важно је знати и природу саме болести ( није инфективна!) и варијације у којима се испољава како не би стигматизовали оболеле. Само друштво које је медицински информисано може бити предуслов за нормално функционисање и интеграцију сваког његовог члана.

Текст на основу извора уредила др Миломирка Димитријевић, Одељење за физикалну медицину и рехабилитацију

Литература:

-https://www.stetoskop.info/kozne-i-polne-bolesti-dermatovenerologija/psorijaza-psoriasis-vulgaris

-Дерматовенерологија -групе аутора Медицинског факултета Универзитета у Београду

-https://euromedic.rs/pregledi/specijalisticki-pregledi/dermatologija/dermatologija-psorijaza/