1 2 3 4 5

Вести



ОБОЉЕЊА ВЕНСКОГ СИСТЕМА

Болести вена најчешће се локализују на венама доњих екстремитета. Оне могу бити дубоке, површинске и комуникантне (чине комуникацију између дубоких и површинских вена). Нормално, крв из површинских вена празни се у дубоке било директно било кроз систем комуникантних вена. Патолошки процеси се најчешће се дешавају у венама доњих есктремитета, а у око 2% до 10% јављају се тромбоза, тромбофлебитис и посттромботски застој вена горњих екстремитета.

Венска обољења спадају у групу најмасовнијих обољења савременог човека. Јављају се у свим поднебљима, у свим расама и свим животним добима, а чешћа су код жена. Могу имати акутни (тромбоза дубоких вена , површински тромбофлебитис, плућне емболије ) или хронични ток – хронична венска инсуфицијенција (посттромботски синдром, дерматофлебосклероза, венски улкуси). Етиопатогенеза венских обољења базира се на склоности стварања тромбозе и прогресивној дисфункцији венског система узрокованој валвуларном некомпетентношћу или венском опструкцијом, што доводи до ретроградног тока крви и венског рефлукса са прогресивним оштећењем микроциркулације.

Фактори ризика венских обољења су бројни:

-примарна обољења венског зида и венских валвула (тзв. мезодермска астенија)

-застојна стања (статичко оптерећење)

-промене у саставу крви

Клиничка слика манифестује се акутним и хроничним симптомима и знацима обољења која, у ствари, представљају венски застој. Венска обољења дуго могу бити асимптоматска или са дискретним или непрепознатљивим симптомима и знацима. Клиничке компликације венских обољења могу бити фаталне (плућни тромбоемболизам) или пак довести до тешких секвела праћених инвалидитетом и морбидитетом (венски улкуси).

Дијагностика венских обољења утврђује се на основу анамнезе и клиничких налаза. Ултразвучни преглед – (колор) дуплекс скен ултрасонографије јесте метода избора а корисне могу бити лабораторијске и друге дијагностичке процедуре.

Профилакса венских обољења подразумева спровођење низа поступака и мера којима се спречава настанак венских обољења. То обухвата примену градуисане компресивне бандаже (еластични завоји, чарапе) и примену фармаколошких агенаса (нискомолекуларни хепарини итд.).

Лечење венских обољења спроводи се различитим агенсима:

-рана активација(покретљивост) ризичних болесника,

- примена компресивне бандаже

- примена склерозантне, медикаментозне и хируршке терапије.

Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана.

Извори:

1. Maksimović Ž. i sar. Osnove vaskularne hirurgije i angiologije. CIBID, Medicinski fakultet, Beograd, 2004. 68

2. Bergan JJ, Schmid-Sconbein GW, Coleridge Smith PD, Nicolaides AN, Boisseau MR, Eklof B. Chronic venous disease. N Engl J Med 2006; 335:488- 98.

3. Nicolaides AN, Allegra C, Bergan J, et al. Management of chronic venous disorders of the lower limbs: Guidelines according to scientific evidence. Int Angiol 2008; 27.

4. Maksimović Ž: Bolesti vena. Medicinski fakultet, CIBID, Beograd, 1998.

5. Green RM, Ouriel K. Venous and lymphatic disease. In: Schwartz Sl, Shires GT, Spencer FC, eds. Principles of Surgery, 7th ed. New York; McGraw-Hill, 1999: 1005-32.

6. Maksimović Ž: Tromboza dubokih vena – profilaksa i lečenje. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.

7. Prof. dr Živan V. Maksimović1,2 (predsednik radne grupe, glavni urednik); 2. Asist. dr Dragan Milić3,4 (sekretar); 3. Prof. dr Lazar Davidović1,2 ; 4. Prof. dr Đorđe Radak5,2 ; 5. Naučni saradnik Ilijas Činara1 , dr sci. med.; 6. Dr Dragan Vasić1 , dr sci. med.; 7. Dr Ivana Dunić6 , dr sci. med.; 8. Doc. dr pukovnik Uroš Zoranović7 ; 9. Doc. dr Milan Matić8,9 ; 10. Asist. dr Božidar Novaković10 .; AKUTNA I HRONIČNA OBOLJENJA VENA; 1 Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KCS, Beograd; 2 Medicinski fakultet u Beogradu;