Новембар - месец посвећен борби против рака плућа

Новембар је месец борбе против рака плућа, и његовим обележавањем пружа се могућност заједници да подигне свест о факторима ризика за настанак ове болести и истакне начине за смањење терета који ова болест доноси широм света. Рак плућа брзо расте, рано метастазира, обично се касно открива те је постао један од највећих здравствених проблема на глобалном нивоу.

Најчешћи симптоми карцинома плућа су: кашаљ који не пролази или се погоршава, искашљавање крви или испљувка у боји рђе, бол у грудима који је често већи код дубоког дисања, кашља или смеха и инфекције попут бронхитиса и упале плућа које не нестају или се поново враћају.

Лекари дијагностикују рак плућа помоћу физичког прегледа, снимања плућа и лабораторијских тестова. Лечење зависи од врсте, стадијума и степена напредовања болести. Третмани укључују операцију, хемотерапију, зрачење и циљану терапију.

Сматра се да је око 80% смрти од рака плућа проузроковано пушењем. Пушачи имају 20 пута већу вероватноћу да оболе од рака плућа у односу на непушаче. Пушење је одговорно за настанак рака плућа код приближно 90% мушкараца и 80% жена. Након престанка пушења, ризик од рака плућа смањује се и 30 година након престанка пушења опада на половину. Што више цигарета дневно пушите и што сте раније почели да пушите, то је већи ризик од настанка рака плућа. Висок ниво загађења, зрачења и изложености азбесту такође могу повећати ризик од обољевања.

Ризик од рака плућа можете смањити на неколико начина:

- Престаните да пушите
Најважнија ствар коју можете да урадите да спречите рак плућа је да не почнете да пушите, или да престанете ако пушите. Пушење може да изазове рак, а затим да блокира ваше тело да се бори против њега.

- Клоните се пасивног пушења,
Удисање дима из туђих цигарета назива се пасивно пушење, може да изазове рак плућа код одраслих који никада нису пушили. Непушачи који су изложени пасивном пушењу код куће или на послу повећавају ризик од добијања рака плућа за 20 до 30 одсто.

У Србији се сваке године региструје око 5500 новооболелих од ове болести. Према новијим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут", у 2015. години регистровано је 5597 новооболелих случајева, од којих 70% чине мушкарци. У Србији у 2015. години регистровано је 4979 смртних случајева карцинома плућа. Поражавајућа је чињеница да сваког дана 14 особа изгуби живот од ове болести.
Србија је по оболевању од карцинома на 18. а по смртности на другом месту у Европи. То јасно указује на неопходност већег ангажовања на превентиви и раном откривању карцинома, што Република Србија и чини увођењем организованих скрининг програма. У Србији је развијен организовани скрининг програм за карцином грлића материце, карцином дојке и карцином дебелог црева и ректума, али не и за карцином плућа. Америчко удружење за карцином (American Cancer Society) даје препоруке да се са пацијентима под високим ризиком за развој болести треба темељно разговарати и помоћи им у одлуци о скринингу. Редовни скрининг може се предложити особама за које се сматра да имају висок ризик од добијања ове болести. У групу са високим ризиком се убраја популација тренутних и бивших пушача, старости 50-74 године, више од 10 цигарета дневно у периоду од 30 година или више од 15 цигарета дневно током више од 25 година.

Према подацима „IASLC" (The International Association fot the Study of Lung Cancer ) више од 60% карцинома плућа се дијагностикује у узнапредовалом стадијуму, док рано откривање и дијагноза болести доводе до знатно ниже смртности. „NLST"(The National Lung Screening Trial) је показао да једногодишњи скрининг са нискодозним ЦТ-ом смањује морталитет од карцинома плућа за 20% и укупни морталитет за 7% у поређењу са контролном групом. Управо, засновано на овим резултатима, у Америци је уведен скрининг карцинома плућа код пацијенaта са високим ризиком. Резултати „НЕЛСОН" студије представљени на овогодишњем „ WCLC" конгресу (World Conference of Lung Cancer) након 10-годишњег праћења на преко 15000 пацијаната снажно потврђују да скрининг високоризичне популације нискодозним ЦТ-ом значајно смањује смртност од карцинома плућа и то за 26% код мушкараца и до 61% код жена.

Последњих неколико година иновативна терапија - имунотерапија и циљана терапија доносе нову еру наде оболелима од ове болести. Ова терапија мења ток лечења карцинома плућа јер се сада остварују значајно бољи исходи. Управо применом имунотерапије и циљане терапије у метастатској болести 5-годишње преживљавање се увишестручило и са историјских 2-5% достигнуто је садашње 5-годишње преживљавање од 14,6% - 21,5%. Применом имунотерапије постиже се 5-годишње преживљавање од 14,6%, док се применом циљане терапије код ЕГФР мутираних пацијената постиже 5-годишње преживљавање од 21,5%. Применом циљане терапије код АЛК позитивних пацијената постиже се револуционарно 4-годишње преживљавање од 56,6%.

Карцином плућа представља водећи узрок смрти од свих карцинома, јер се открива тек када се јаве симптоми, што је најчешће у узнапредовалом стадијуму болести, када куративно лечење више није могуће. Зато је идеја о скринингу код популације која нема симптоме оправдана, јер се на тај начин карцином открива у ранијем стадијуму, када је лечење знатно олакшано. Последњих година иновативна терапија доноси нову еру у лечењу ових пацијената и нову наду са значајно бољим исходом, дуготрајном ремисијом и дужом стопом преживљавања.

Текст на основу извора уредила др Милица Маравић, специјализант Медикалне онкологије, Онколошка служба ОБ Панчево.

Извори:
medinfo.rs
zjz.org.rs
www.rochesrbija.rs