НЕРВОЗНА ЦРЕВА (СИНДРОМ ИРИТАБИЛНОГ КОЛОНА)

Најчешће гастроинтестинално обољење у клиничкој пракси је синдром иритабилног колона или „нервозна црева". Манифестује се болом у трбуху и поремећајем столице, у разним комбинацијама, којима се не може наћи органски узрок.
Синдром иритабилног колона карактеришу поремећаји моталитета црева и болне осетљивости трбуха. Код болесника с проливом убрзан је транзит фекалне масе кроз асцендентни и трансверзални колон (дебело црево), док је код болесника са затвором у целини успорен.
Појачана болна перцепција испољава се осетљивошћу на дистензију ректума, али и илеума и колона. При томе је осећај бола, за разлику од здравих особа, присутан у различитим и у удаљеним регионима трбуха.
На испољавање симптома иритабилног колона битно утичу психолошки фактори и стресне ситуације у животу.

Узрок настанка синдрома иритабилног колона
Најчешћи узрочници су стрес или напетост. Прва појава синдрома обично се повезује са непосредним тровањем храном или постојањем одређене алергије на храну. Симптоми се код половине оболелих јављају пре 35. године живота ,а код скоро исто толико у периоду од 35. до 50. године. Углавном су то жене у доби од 20 до 30 година, а и друге особе стално изложене стресу.

Симптоми нервозних црева

Клиничка слика иритабилног колона се испољава у три облика: бол и затвор, стални пролив и наизменични затвор и пролив.
Бол је најчешће локализована у левом доњем квадранту трбуха. Бол никада не буди болесника из сна. Затвор се испољава објективно - мање од три столице недељно, као отежана, често непотпуна и болна пражњења. Столице су често уске као оловка или брабоњасте, што је последица спазма, дебелог црева. Пролив се испољава у виду ређих столица мале запремине, најчешће ујутро или после оброка. Прво пражњење се обично састоји од столице нормалне конзистенције, а затим следи неколико мањих пражњења неформиране столице. Типично за ове болеснике је да се симптоми појачавају приликом постојања перманентног стреса или након стресних ситуација. Уз болове болесник осећа надутост, присутни су гасови и има слузи у столици. Напад је пропраћен осећајем слабости и мучнине, бледилом, али не и повраћањем.

Дијагноза
Постављање дијагнозе је типично за болести које немају потпуно јасну етиологију. Узимају се анамнестички подаци врши се физички преглед ректосигмоидоскопијом, гинеколошки преглед код жена, преглед столице на окултну крв и прегледи мокраће и крви (СЕ, крвна слика, уреа, креатинин, гликемија, гвожђе и електролити).
Код старијих од 40 година, или ако постоје индикације и код млађих треба урадити иригографију с двојним контрастом, односно колоноскопију. Ако је бол врло изражена, треба спровести даља циљана рендгенолошка, ендоскопска, ултразвучна, биохемијска (порфирини, олово) и друга испитивања.
Уколико је пролив значајно присутан, треба спровести даље прегледе столице (паразити, леукоцити), искључити могућност постојања инфламаторних болести црева, недостатак лактазе, лоше апсорпције жучних киселина (идиопатски облици), хипертиреозу, алкохолизам и друге узроке пролива.

Лечење синдрома иритабилног колона
Пажљиво испитивање начина исхране може да открије оне факторе који погоршавају симптоме (кафа, млеко, легуминозе, масна храна и друго). Бол може да повољно реагује на примену антихолинергика, датих 30 до 45 минута пре оброка, али они често провоцирају затвор. Спазмолитици (мебеверин 135 мг пред оброке и спавање) битно помажу неким болесницима с болом. У израженим фазама пролива могу се користити кодеин фосфат (30 мг, 3 до 4 на дан) или лоперамид (2 мг на 6 до 8 часова).
Емоционална потпора битна је у третману особа са синдромом иритабилног колона. Ако постоји психијатријски поремећај, треба га лечити одговарајућим лековима, најбоље је то препустити психијатру. Извор: стетоскоп.инфо
датум: 22.7.2022.