НЕРВОЗА СРЦА (NEUROSIS CORDIS)

Сви болови и сметње у пределу срца не потичу од обољења срца у правом смислу речи, то јест од неке срчане мане или слабости. У знатном броју случајева ови болови и сметње потичу од ненормалног стања вегетативног нервног система.

Сваки део тела стоји под утицајем вегетативног нервног система, па тако и срце и други крвни судови. Задатак овог нервног система јесте да усклади функционисање свих органа и делова тела. Вегетативни нервни систем састоји се од две врсте живаца: вагуса и симпатикуса, који делују супротно један од другог. Ако се услед неког поремећаја догоди да један од ових система постане јачи, могу у функционисању појединих органа наступити врло значајне промене. Срце и крвни судови нарочито су подложни утицају вагуса и симпатикуса. Срце и крвни судови функционишу нормално само ако је деловање ових живаца уравнтежено. У том случају крвни судови реагују нормално и на спољашње утицаје, замор, узнемирење итд. У противном случају срце и крвни судови реагују ненормално.

Узрок настанка
Сматра се да у већини случајева улогу игра наследни и конституционални фактор, то јест неке су особе склоне свакаквим поремећајима, тако рећи, од рођења. Догађа се да се нервоза срца јавља после неких инфективних болести, а познато је да важну улогу играју дуван и алкохол. Нема више никакве сумње да на настајање овог обољења веома јако утичу душевне повреде, умни напори, незадовољство, рат, страх итд. Овај утицај постаје нарочито изражен у доба пубертета и климактеријума.

Клиничка слика
Основни знаци на које се болесник жали јесу бол у пределу срца, отежано дисање и лупање срца. Бол је нарочито изражен на врху срца (у висини брадавице), а наступа независно од телесног напрезања. Поремећај дисања је више субјективан осећај болесника, јер се обично не примећује никаква промена ни у дубини ни у брзини дисања. Срчани рад може да буде нешто убрзан, а може да постане и неравномеран.

Дијагноза
Прегледом не може да се установи никаква промена на срцу, крвни притисак је нормалан, а може да буде и снижен или повишен. Ови болесници су редовно нервозни, осетљиви, и није редак случај да им дрхте руке. Понекад је температура мало повишена.

Лечење
Важно је да се ови болесници психички умире и увере да њихово обољење није тешке природе. При томе, разуме се, морају и лекари и родбина бити опрезни, да не изгубе поверење болесника, јер у противном случају никакво лечење не вреди.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 26.10.2022.