25. новембар – Међународни дан борбе против насиља над женама

25. новембра проглашен је Међународним даном борбе против насиља над женама на првом састанку феминисткиња Латинске Америке и Кариба (Феминист Енцуентро) одржаном у Боготи 1981.г. На састанку су жене говориле о породичном насиљу, силовањима и сексуалном злостављању, те насиљу које жене трпе под режимима, укључујући тортуру и насиље над политичким затвореницама. 25. новембар је одабран као дан сећања на сестре Мирабел (Патриу, Минерву и Мариу Тересу) које је брутално убио диктатор Рафаел Трујилло у Доминиканској републици 1960. Године 1999. Уједињене нације су резолуцијом 54/134 службене нове борбе као потврђене 25. против насиља над женама.

Ко су биле сестре Мирабел? Сестре Патриа, Минерва, Марија Тереза и Деде рођене су у Доминиканској републици. Под именом „Лас Марипосас” (Лептири) деловале су као политичке активисткиње и постале видљиви симбол отпора диктаторском режиму Трујиле. Због својих револуционарних активности и борбе за демократију и правду ухапшене су више пута заједно са својим мушкарцима. 25. новембра 1960. Минерву, Патрију и Мариу Терезу ликвидирала је Трујилова тајна полиција док их је Руфино де ла Круз возио у посету затвореним мушкарцима у Пуерто Плату. Све три сестре су задављене, а тела су пронађена поломљених костију. Вести о њиховом убиству шокирале су и разбесниле народ. Брутална ликвидација сестара Мирабел био је један од догађаја који је допринео замаху покрета против Трујилловог режима. 30. маја 1961. на Трујилу је извршен атентат, а затим долази и до пада његовог режима. Сестре Мирабел постале су симбол националног и феминистичког отпора. Насиље над женама и девојкама једно је од најраспрострањенијих, најупорнијих и најразорнијих кршења људских права у свету и остаје углавном непријављено због некажњивости, тишине, стигме и срама који се везује за њега. Манифестује се у физичком, сексуалном и психолошком облику, укључујући: насиље од стране интимних партнера (насиље, психолошко злостављање, силовање у браку), сексуално насиље и узнемиравање (силовање, принудни сексуални чинови, нежељени сексуални чин, сексуално злостављање деце,присилни брак, узнемиравање на улици, сајбер узнемиравање), трговина људима (ропство, сексуално искоришћавање), сакаћење женских гениталија и дечји брак. Негативне последице насиља утичу на психолошко, сексуално и репродуктивно здравље жена у свим фазама њиховог живота. Иако се родно засновано насиље може догодити било коме, било где, неке жене и девојке су посебно рањиве: младе девојке и старије жене, жене које се идентификују као лезбејке, бисексуалне, трансродне или интерсполне особе, мигрантице и избеглице, аутохтоне жене и етничке мањине, или жене и девојке које живе са ХИВ-ом и инвалидитетом, и оне које живе кроз хуманитарне кризе.

Да ли сте знали?

– Свака трећа жена и девојчица доживи физичко или сексуално насиље током живота, најчешће од стране интимног партнера.

– Подаци који се појављују показују пораст броја позива на линије за помоћ насиљу у породици у многим земљама од избијања COVID-19.

– Само 52% жена у браку или у заједници слободно доноси своје одлуке о сексуалним односима, употреби контрацепције и здравственој заштити.

– 71% свих жртава трговине људима широм света су жене и девојке, а 3 од 4 ове жене и девојке су сексуално искоришћене.

Насиље над женама и девојчицама представља најчешћи облик кршења људских права. Подаци показују да су једна од три жене у свету пребијене, присиљене на сексуални однос, или су доживеле неки вид злостављања, а насилник је најчешће мушкарац из блиског окружењаНасиље над женама је раширено широм света и не познаје државне границе, расу, класу, културу, традицију и религију. Насиље над женама је феномен који захтева системски ангажман целог друштва и зато су важни континуирани заједнички програми, који се баве тим проблемом, као и активности на сузбијању насиља у породици.

О насиљу се не ћути, тако се одобрава. О насиљу се говори, насиље се пријављује и насиље се не чини.

Текст на основу извора уредила др Миљана Ђорђевић, лекар Интерног одељења, Општа болница Панчево

Извори:

https://www.zjz.org.rs

http://www.apotekavrbas.co.rs

http://www.ljudskaprava.gov.rs