ПОСЛЕДИЦЕ ОДРАСТАЊА УЗ НАРЦИСТИЧКОГ РОДИТЕЉА

Нарцистички родитељи постоје одувек, то није новина савременог доба - али се тек у новијем добу говори о томе. Овај текст се бави најчешћим последицама одрастања уз нарцистичког родитеља у пракси.

Хронични осећај кривице
Нарцистички поремећај личности у родитељству увек значи емоционалну недоступност, али не мора увек значити и злостављање, иако та опција није искључена. Родитељи који су преокупирани су бригом о себи стварају емотивно осетљиву децу која траже проблем у себи: „Ја сам проблем - да сам тиши, смиренији или срећнији, моја мајка не би викала на мене, не би ме игнорисала нити критиковала стално. Ако се поправим, коначно ћу бити вољен“.

Несигурна афективна везаност
Афективно везивање је однос који се успоставља између детета и особе која га негује у најранијем узрасту. Повезаност у најранијем узрасту има значајну улогу у формирању личности, као и начин ступања у односе са другим људима током детињства и адолесценције.
Запостављање, злостављање или емоционално одсуство нарцистичког родитеља, може код детета изазвати питање колико је безбедно ући у однос са другим људима.

Несигурна афективна везаност се може јавити у два облика:
- избегавајућа везаност - дете се носи са страховима тако што смањује своја очекивања и потребу за везивањем, па се тако штити од будућих разочарања („Никада више нећу ризиковати да будем зависан ни од кога“),

- анксиозна везаност - дете трага за љубављу, понекад чак и љуто, док покушава да се повеже са најближима („Зашто нећеш да обратиш пажњу на мене?“); одређени подаци указују да постоји значајна повезаност између несигурне афективне везаности и депресивних симптома код деце, као и анксиозне симптоматологије код адолесцената.
- Парентификовано дете (дете са родитељском улогом)
Велики емпатски потенцијал код деце чини замену улога са сопственим родитељима. То значи да ће дете фокусирати своју пажњу и бригу на родитеље, а касније ће се исто то одразити и у односу са партнером. Они организују своје животе у циљу задовољења потреба других. Уверени су да треба да ојачају осећај вредности код родитеља или да спрече њихове следеће изливе беса, пажљиво посматрајући њихову сваку жељу. Застрашено дете, може чак мрзети своје сопствене потребе, гледајући на њих као терет другима. У одраслом добу код ових особа могу бити присутни: перфекционизам, потреба за контролом свега, неспособност одржавања партнерских односа, као и потреба за бригом о другима.

- Ехоизам
Емпатични људи на понашање нарцистчког родитеља могу реаговати ставом који називамо ехоизам (нимфа по имену Ехо је била проклета тако да не може самостално да говори, већ да може само поновити последњих неколико речи које је чула). Као што се Нарцис заљубио у свој одраз, Ехо се заљубила у Нарциса, али због проклетства никако није могла да му се обрати. Нарцисоидни родитељи који „експлодирају“ без упозорења, или се гуше у сузама сваки пут када се дете усуди да искаже своју потребу, терају децу да заузимају што је могуће мање простора, и да било каква очекивања представе као израз њихове себичности. Као и Ехо, ехоисти се боре за свој глас и став, и често завршавају са изразито нарцистичким партнерима.

Потреба = паника
Као што је већ речено, нарцистични родитељи чине да њихова деца сопственепотребе препознају као терет. Та деца могу бити повучена, дистанцирана и неповерљива, или могу испољавати компулсивну бригу о другима пружајући им топлине и негу коју они никада нису имали. Прва фаза у односима с другим људима може бити наизглед незаинтересованост, међутим, после хладне фазе следи криза - тада изненада, на врло узнемирујућ начин позивају своје пријатеље или траже сталну сигурност. Потреба се елиминише само ако се одмах оствари.
Парадокслано је да људи који се највише плаше својих потреба, могу изгледати као неки којима оне највише требају.

Екстремни нарцизам
Деца изложена занемарујућем и увредљивом нарцистичком родитељству, имају већу је вероватноћу да и сама испоље нарцистичну патологију.

Пострауматски стресни поремећај (ПТСП)
Што нарцистични родитељи више злостављају своју децу, већа је вероватноћа да ће она постати трауматизована. То може довести до застрашујућег односа према животу и настанка ПТСП. Злостављање доводи до хроничне анксиозности, изненадних сећања на злостављање, емоционалну патњу, страх од будућности. Злостављане особе постају усмерене само на једноставно преживљавање и губе способност да замисле живот изван садашњости.

Закључак је да нарцисоидни родитељи на своју децу увек оставе последице. Те последице долазе до изражаја у току одрастања и одражавају се на све њихове односе. У пракси, најчешће последице на децу су:
- емоционална преосетљивост
- избегавајућа везаност
- анксиозна везаност
- Ехоизам
- екстремни нарцизам

Извор: стетоскоп.инфо
датум 19.11.2023.