1 2 3 4 5

Вести



„MYCOPLASMA PNEUMONIAE"

Микоплазме су најситнији ћелијски организми, чија величина износи опд 0,2 до 0,3 μм. Екстремни полиморфизам је једна од њихових основних морфолошких карактеристика. Њихов облик може бити бациларан, кокобациларан, сферичан и филаментозан. Микиоплазме се могу јавити у звездастој или прстенастој форми, као и у виду разгранатих штапића. Овај ћелијски полиморфизам је резултата одсуства ћелијског зида. Та особина повећава њихову фрагилност. Микоплазме су аспорогене. Већина њих има способност инкапсулације. Мyцопласма пнеумониае показује извесну покретљивост у виду помицања по подлози са нешто течности. Микоплазме могу егзистирати и у аеробним и у анаеробним условима, мада неке врсте брже расту у аеробној средини.

Пут преношења
Преноси се капљичним путем. За инфекцију је потребан дужи блиски контакт, те су инфекције чешће у колективима, породици, болницама.

Патолошки (медицински) значај
„Mycoplasma pneumoniae" изазива интерстицијалне (атипичне) пнеумоније. Директно оштећује респираторни епител токсинима, ензимом (пероксиадаза). Инкубација болести је 2 - 3 недеље. Инфекција започиње температуром, малаксалошћу, главобољом. Од стране респираторног система јављају се кашаљ, бол иза грудне кости. Кашаљ је у почетку сув, а затим продуктиван са мукопурулентним или сукрвичавим испљувком. Код локализације у интерстицијуму плућа најчешће нема аускултаторног налаза или се нађу пооштрено везикуларно дисање и знаци за бронхитис. Радиолошки налаз по правилу не одговара аускултаторном.

Индиректно, имунопатолошким механизмима, сензибилизацијом „Мycoplasma pneumoniae" оштећује екстрареспираторне органе и ткива доводећи до хемолитичке анемије, менингоенцефалитиса, полирадикулонеуритиса, грануломатозног хепатитиса.

Микробиолошка дијагностика
Бактериолошко - серолошка дијагностика се поставља узимањем бриса ждрела, спутума, секрета респираторног тракта, церебро - спиналне течности, крви.
Дијагноза се поставља на основу микроскопских, културелних, биохемијских особина и серолошких тестова (реакција везивања комплемента, тест индиректне имунофлоресценце, ЕЛИСА). За брже детектовање антигена користи се ПЦР.

Лечење
У терапији се користе тетрациклини, еритромицин, хлорамфеникол или хинолони у трајању од 10 - 14 дана.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 5.2.2024.