„Mycobacterium tuberculosis"

„Mycobacterium tuberculosis" припада роду „Mycobacterium", а фамилији „Mycobacteriае". Немогућност одбојавања алкохолом и киселином (ацидоалкохолорезистенција) и богатство ћелијског зида липидима су главне карактеристике рода.

Микобактерије су прави или лако савијени витки бацили, тешко се боје по Граму (Грам позитивни бацили), али се лако боје карбол фуксином техником по Цил-Нилсену и тада се не могу одбојити алкохолом и киселином. Микобактерије су интрацелуларни паразити који изазивају хронична обољења са формирањем грануломатозних лезија.

Пут преношења
Најчешћи извор заразе бацилима туберкулозе је човек. Ретко то могу бити и домаће животиње, а изузетно живина и птице. Најчешћи извор заразе су плућа људи оболелих од туберкулозе, а ређе оболеле лимфне жлезде, кости и зглобови, мокраћа оболелих од туберкулозе бубрега, утеровагинални секрет и измет код туберкулозе црева. Ако су домаће животиње извор заразе, углавном су то говеда. Зараза се шири преко млека и некуваних млечних производа, али је такав начин трансмисије данас готово искључен.

Патолошки (медицински) значај
Туберкулоза је заразна болест коју изазива „Mycobacterium tuberculosis". Симптоми који прате туберкулозу у почетку могу бити неспецифични попут повишене телесне температуре, умора, губитка у тежини, благог кашља, ноћног знојења, пролива. Међутим, лекарским прегледом долази до откривања специфичних симптома, карактеристичних за ову болест. Приликом слушања стетоскопом чује се промењени шум дисања, може доћи до губитка слуха, отечених лимфних жлезди, болова у грудима и зглобовима. Приликом искашљавања неретко се у спутуму примећује свежа крв. Карактеристично за симптоматологију туберкулозе код деце је телесна температура око 39°С, кашаљ, недостатак даха, убрзано дисање.

Микробиолошка дијагностика
Материјали из којих се могу изоловати бацили туберкулозе могу бити (спутум, ларингеални брис, испирак желуца, крв, костна срж, ликвор, синовијална течност, гној, плеурална течност, испирак бронха). Идентификација се врши на основу микроскопских, културелних и биохемијских особина изоловане бактерије. Да би се добило у времену могу се користити следеће методе: микроскопирање директних препарата, радиометријске методе, детекција микобактеријских антигена, серодијагностика, гасна хроматографија и спектрометрија маса, ДНА пробе и ПЦР.

Лечење
Туберкулоза се третира лековима које називамо антитуберкулотици, а циљ је сузбијање и излечење инфекције. Лечење се спроводи комбинацијом неколико медикамената, и то најчешће заједничком употребом рифампицина, изонијазида и пиразинамида. Обично терапија болести траје 6 месеци, чак и када болест захвати и друге органе. Лечење се наставља и 3 месеца након што се у култури спутума не проналази Кохов бацил.

Да би се спречило ширење болести, врло често се болесници хоспитализују и то све до тренутка када болесник више није заразан за околину, обично 2 до 4 недеље након почетка терапије. Након тог периода болесник може наставити с уобичајеним животним активностима. Поред медикаментозне терапије лекари саветују и здрав начин живота, одмор, правилну исхрану богату витаминима, пре свега витамином Ц.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 21.1.2023.