МОЖДАНА АНЕУРИЗМА

Анеуризма је абнормално проширење крвних судова. Церебрална анеуризма је абнормално проширење крвног суда у мозгу. На бази мозга налази се сплет артерија од кога се даље рачвају артерије које прокрвљују мозак. Рачве тих артерија најчешћа су места на којима настају анеуризме. Могу се јавити код свих, па тако и у деце, али се најчешће јављају у одраслих од 35 до 60 година, нешто чешће у жена.

Узрок настанка
Временом зид артерије постаје на неком месту слабији и тада због притиска настаје проширење које може бити у облику вреће (тада се назива сакуларна анеуризма и представља најчешћи облик) или у облику вретена (фузиформна анеурзима). Како проширење расте тако се „врећа“ шири и ствара се врат којим је везана за артерију. Када су мале не представљају већу опасност, али како расту и постају веће, постаји опасност од пукнућа (руптуре) и изливања крви у подручје између мозга и овојнице која га одваја од лобање, што се назива субарахноидално крварење. Постоји неколико фактора за које се сматра да могу с временом убрзати настанак анеуризме : пушење, повреде главе, алкохол и неке дроге, орални контрацептиви, генетске и наследне болести (полицистични бубрези, Марфанов синдром, коарктација аорте, АВ малформације итд.)

Клиничка слика
У једном броју случајева особе с анеуризмом немају баш никакве симптоме. Будући да својим растом анеуризма може притиснути околно ткиво, могу се јавити симптоми као што су: главобоља, диплопије ( дупле слике), спуштен очни капак, бол иза или изнад ока, неуралгија тригеминуса, неједнаке зенице. Симптоми код руптуре анеуризме: изненадна, изразито (као никада до сада) јака главобоља, мучнина, повраћање, кочење врата, промене свести до коме. Масивно интравентрикуларно крварење најчешће даје веома тешку клиничку слику: дубока кома, хиперпирексија, децеребрациона ригидност, билатерални Бабински. Скоро увек се завршава смртно.

Дијагноза
Поставља се на основу клиничке слике, неуролошког прегледа, прегледа очног дна, лабораторијских налаза, ултразвука, ЦТ-а (скенер) и НМР-а (нуклеарна магнетна резонанца. Најпоузданија метода за приказ анеуризми је ангиографија.

Лечење
У случајевима када се открије да особа има малу, несимптоматску анеуризму, зависи од величине, места, раста анеуризме, узраста болесника хоће ли се одмах приступити хируршкој интервенцији или ће се анеуризма неко време пратити. Код руптуре анеуризме пре свега је неопходна хитна реакција, стабилизација пацијента а када је потребно и реанимација. Коначна терапија је хируршка и подразумева уграђивање клипова или ендоваскуларну емболизацију (спиралом или латекс балоном) .

Извор: стетоскоп.инфо

датум: 17.7.2023.