Мала дечија глиста (Enterobius vermicularis)

Мала дечија глиста је најчешћи паразит код деце, са највећом заступљеношћу код деце школског и предшколског узраста (3-10 година), али се може јавити и код одраслих особа која долазе у контакт са децом. Јаја паразита се веома лако преносе од детета до детета.

Одрасли паразит је беле боје, попут белог кончића, женка је дуга 8-13 mm, а мужјак 5 mm, видљив голим оком у столици како се креће. Живе у танком цреву,а ноћу оплођена женка излази у перианалну регију и полаже јаја. У јајима се налазе ларве која постају инфективна након четири сата,а могу опстати у спољашњој средини око две недеље.

Одрасли паразит

Начин заражавања:
Пренос се дешава фекално-оралним путем,тако што јаја паразита доспевају на руке детета након чешања аналног подручја и даље контаминирају играчке, одећу, храну или површине.

Симптоми:
- ноћни свраб у перианалној регији код девојчица може доћи до иритације вагине (вулвовагинитис)
- лош сан,умор и нервоза у току дана болови у трбуху
- мучнина
- лош апетит
- губитак у тежини и лоше напредовање ( код присуства великог броја паразита у цревима )
Највећи број заражених нема никакве симптоме.

Дијагноза
Поставља се перианалним отиском. Пре узимања перианалног отиска не сме се прати перианални предео најмање 12 сати. Отисак се узима ујутру након буђења и пре пражњења црева,прислањањем селотејп траке на предео око ануса. Траку залепити на предметно стакло и донети у микробиолошку лабораторију. У лабораторији се перианални отисак гледа под микроскопом и траже се јаја паразита.

Могуће компликације:
- интензиван свраб може изазвати бактеријске суперинфекције коже због чешања
- ретко,паразит може доспети у гениталије девoјчица и изазвати упале (вулвовагинитис,уретритис)
- могући си дигестивни проблеми попут пролива и болова у стомаку

Храна коју деца треба да избегавају током инфекције:
- слаткише и рафинисане шећере (јер могу погодовати размножавању паразита)
- брзу храну и индустријске производе са адитивима
- неопрано воће и поврће
- термички недовољно обрађену храну

Лечење и превентивне мере:
У терапији се користе антипаразитарни лекови. Неопходно је лечење свих чланова породице без обзира да ли имају или немају симптоме.

У току лечења потребно је и спровођење одређених хигијенских мера: чешће прање руку, редовно прање сапуном перианалне регије, редовно мењање доњег рубља и постељине и њихово прање на температури изнад 60 °C,проветравање просторија, дезинфекција свих површина у кући и колективима (дечије играчке, кваке и остале површине на којима се могу наћи јаја паразита).

Текст према извору припремила: Ивана Личина, главна сестра Одељења микробологије Опште болнице Панчево

Извор:

1. ЗЈЗ Панчево
2. "https://svetzanas.rs"