ДЕПРЕСИЈА БОЛЕСТ ДАНАШЊИЦЕ

Депресија се састоји од великог броја телесних и психичких симптома. Често је тешко поставити дијагнозу. Болесник често тешко може да разуме да се иза многих телесних симптома заправо крије депресија. Оваква слика болести описује се као ларвирана депресија која је по среди када се пре свих појављују следећи телесне тегобе:
* Поремећаји сна
* Стезање у грлу и грудима
* Проблеми са апетитом
* Губитак тежине
* Затвор
* Главобоља
* Болови у вратном или кичменом делу
* Тегобе органа за варење, тегобе са срцем

У случају постојања наведених симптома, лекар ће предузети сва потребна испитивања. Уколико се пронађе некакав органски узрок, исти ће се свакако лечити. Често оболелом тешко пада да прихвати да се иза телесних тегоба крије депресија и да поверује да ће по успешној терапији депресије, ове телесне тегобе да нестану. За успех терапије је, дакле, врло битно разумети да се у позадини других болести и симптома може крити депресија.
У даљем току болести се поред ових телесних тегоба развијајају и други симптоми. Болесник у све већој мери постаје безвољан, развија се осећање безнађа, појачава се страх да никада неће доћи до оздрављења, не може ничему више да се радује, а неки болесници повремено имају и осећај да су у дубини мртви или да су као обамрли.

Шта је са суицидалношћу?
Да је депресија једно тешко обољење, види се по томе што још увек око 15 одсто оболелих, на жалост, себи одузме живот, 20 до 40 одсто покуша самоубиство, а до 80 одсто пацијената под утицајем своје болести размишља о томе да себи одузме живот.
Важно је да болесници имају храбрости да о томе отворено разговарају са својим лекаром, али и са члановима породице. Упркос тежини обољења, депресија се убраја у болести које се успешно могу лечити.


Које врсте терапије лековима постоје?

Од 1957. постоје лекови за лечење депресије, тзв. антидепресиви. Они у мозгу утичу, између осталог, на метаболизам одређених неуротрансмитера и на тај начин покрећу антидепресивно дејство.
У овој групи постоје лекови који поред свог дејства на поправљање расположења, утичу више на смиреност и други, на активност. Трећи су пак у покретачком смислу неутрални. Због тога је важно да и болесници и лекари знају какве су тегобе у питању како би се одабрао одговарајући антидепресив.
Симптоми треба да се опишу што је могуће прецизније. У суштини, о антидепресивима треба да се зна да они сами утичу на поправљање расположења. Од одлучујућег значаја је да не делују одмах него тек после једне, две или чак шест седмица. Болесници често тешко разумеју да лек треба да узимају данима, а да не осете никакво побољшање. Болесник зато не треба да буде нестрпљив и да прописани лек искључи превремено или на своју руку.
Антидепресиви не стварају зависност. Истовремено неки лекови из групе антидепресива, могу услед наглог престанка узимања да прозрокују тзв. феномен дисконтинуације (унутрашњи немир, мучнину, знојење, главобољу). Због тога се антидепресиви морају искључити обазриво (постепеним смањивањем дозе у трајању од неколико седмица). Терапија депресије траје дуго.
По повлачењу симптома, потребно је наставити терапију најмање шест месци пре него што започне смањивање дозе. Код болесника код којих је у питању поновљена депресивна епизода, лечење траје и дуже. Многи болесници мисле да могу одмах да искључе све лекове чим се јави побољшање. То, на жалост, води ка поновној појави тегоба, са продужетком трајања обољења као последицом. Из овога се види колико је битно да се болесник доследно придржава савета свог лекара.
Свакако да и антидепресиви имају нежељена дејства. На жалост, она се појављују најчешће на почетку лечења и управо због тога траже спремност да се лек и даље узима. Такозвани класични, стручно названи трициклични антидепресиви, током лечења често доводе до повећања тежине и до иритирајућег, али безопасног сушења уста, те умарања, због чега је препоручљиво да се ови лекови узимају увече.
Једна група антидепресива, развијена последњих година, тзв. селективни инхибитори преузимања серотонина (ССРИ) не стварају умор. Типична нежељена дејства ових лекова на почетку лечења су јутарња мучнина, изразит унутрашњи немир и главобоља. Ови нови антидепресиви у мањој мери доводе до повећања тежине и болесници их углавном добро подносе.

Лекар је једини који може да одлучи који лек је одговарајући за којег болесника. Које врсте терапије без лекова постоје?
На почетку лечења на првом месту се налази тзв. пратећа психотерапија, дакле охрабрујући, добронамеран разговор који пружа објашњењ и уверавање да постоји наклоност и разумевање.
Могу се применити одређени психотерапеутски поступци ако су депресију изазвали реални, тешки животни догађаји, као што су губитак посла, развод или губитак блиске особе. Когнитивно-бихејвиорална терапија показује болеснику путеве из његовог, депресивног угла.
Болесници треба да изграде реална очекивања, као и способност да савладају животне проблеме, које су за време болести доживљавали као нерешиве.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 30.12.2022.