ЛАРИНГИТИС (ЗАПАЉЕЊЕ ГРКЉАНА)

Ларингитиси су запаљења гркљана, обично се јављају у склопу запаљенских процеса дисајних путева а ређе изоловано.

Узрок настанка
Акутни ларингитис може бити део генерализоване инфекције дисајних путева или локализована промена на слузокожи гркљана. Чешћи је зими и у рано пролеће. Поред тога траума, хемијски токсини и иритација доводе до ларингитиса. Хронични ларингитис настаје због неправилног коришћења гласа, поремећаја нормалне функције горњих дисајних путева, инфекција зуба, синуса и крајника, злоупотребе алкохола и дувана, прашине и дима, загађења ваздуха, климатских фактора и реуматизма.

Клиничка слика
Акутни ларингитис
Симптоми су промуклост, притисак у грлу, лак бол, кашаљ, ређе отежано дисање, замор и повишена температура. Прегледом се установи симетрично црвенило гласних жица са лепљивим секретом између њих. Запаљење се може смирити после неколико дана док промуклост може трајати и дуже две до три недеље.

Хронични ларингитис
Повремена промуклост, ретко афонија (губитак гласа), кашаљ, хркање као и сувоћа гласа су главне сметње. Глас је храпав и заморљив код дужег напора. Поменуте сметње трају различито, неједнаког су интензитета и понављају се периодично под дејством етиолошких фактора. Обично нема бола и пацијент се привикава на промуклост.

Акутни ларингитис код деце
-код деце је ово много озбиљнија болест,разлози су већа склоност слузокоже запаљењу због богатијег лимфотока,и мања је способност искашљавања и већа склоност спазмима. Кашаљ, отежано дисање и промуклост су карактеристични симптоми а ређе настају цијаноза и стридор.
Постоје ларингитиси тежег типа, које представљају улцеративни облици или облици са значајним едемима и тумефакцијама. Ларингитиси се могу суперпонирати и у току оспица, тифуса, луеса.

Едем ларинкса је патолошко стање узроковано инфекцијом или је алергијског порекла- везивно ткиво одређених зона ларинкса, кад се натопи течношћу (серум и ћелије), се шири. Најчешћи међу едемима је едем епиглотиса(поклопца гркљана), који отежава гутање и који, у најтежим случајевима, отежава дисање; остали едеми могу погодити гласне жице, посебно њихову доњу површину, узрокујући отежаност дисања или диспнеју, која каткад може довести до велике опасности од асфиксије (угушења).

Апсцеси и флегмоне могу захватити ларинкс, узрокујући врло јаке болове у грлу (пренесене и проширене из уха) и отежавајући гутање и дисање. Њима се придружују висока температура и реакције читавог организма.

Дијагноза
Поставља се на основу анамнезе, прегледа и то - индиректни преглед ларинкса, као и када је то потребно микробиолошке анализе.

Лечење
Мировање, одмор гласа и топле инхалације. Такође антибиотици, антитусици, кортикостероиди код отока и аналгетици. Код хроничног облика је некада потребно уклањање вишка ткива слузокоже путем ларингомикроскопије. Два су циља тог третмана: одстранити лезију и проверити нејну бенигност, као и вратити глас у нормалу.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 3.4.2024.