ТУБЕРКУЛОЗА КОСТИЈУ И ЗГЛОБОВА

Микобактерије могу бити проузроковачи инфекције зглобова и костију. Захватање скелетне мускулатуре има спору клиничку еволуцију. Локалне инфламаторне промене неопажено, подмукло доводе до деструкције и могу спонатно да прелазе кроз фазе егзацербације и ремисије. Системски симптоми су често досутни.

Узрок настанка
Туберкулоза костију и зглобова настаје као последица лимфохематогеног ширења бацила из екстраартикуларног фокуса инфекције, или у неким случајевима ширењем инфекције из суседних жаришта.

Клиничка слика
Туберкулоза у костима зглоба може да остане "успавана" неколико година док се не активира. Остеоартикуларна туберкулоза може да захвати било коју кост или зглоб, бурзу или тетиву, али је најчешће локализована на великим носећим зглобовима и пршљеновима. У току туберкулозног процеса ствара се специфично гранулационо ткиво са казеификацијом која разара зглобну хрскавицу и кости односно тело пршљена и интервертебрални дискус.

Туберкулоза кичме (Потова болест) локализује се у тораколумбалној кичми од 4. дорзалног до 3. лумбалног пршљена. Болест почиње на предњим ивицама пршљена и диска, прогредира до сужења интервертебралног простора, деструкције вертебралних платоа и колапса пршљенског тела, услед чега долази до акутне кифозе и карактеристичног деформитета кичме у виду гибуса (грба). Инфекција може да се локализује на једном или на више пршљенова. Ове промене су праћене локалним спазмом и болом који се појачава ноћу, доводи до промена у ставу, ходу и расположењу болесника. Касније, могу да настану хладни паравертебрални апсцеси и различите неуролошке компликације, због компресије медуле апсцесима и гранулационим ткивом. Апсцеси могу продирати уз и низ кичму до препона, дуж ребра, врата и стернума.

Туберкулозни артритис најчешће протиче под сликом субакутног моноартритиса великих носећих зглобова (кук, колено, скочни зглоб) који настаје постепено. У пределу кука јавља се топао и тестатст оток, затим атрофија мишића и појава регионалних лимфних жлезда. Тестаст, више блед и топао оток који дуже траје на колену, праћен смањеном покретљивошћу и храмањем указује на могућу туберкулозу. Касније може да дође до ограничења свих покрета, до фиксације ноге у флексији, адукцији и унутрашњој ротацији, а могу се наћи и хладни апсцеси и фистуле. Остеомијелитис може да се јави и без захватања зглоба, обично се манифестује лезијом (најчешће) у пределу метафизе дугих костију мада могу бити захваћене и друге кости.

Дијагноза
Поставља се на основу анамнезе, клиничке слике, лабораторијских налаза, радиолошких промена, хистолошког прегледа кости или синовијалног ткива, а дефинитивно се потврђује доказом "M.tuberculosis" у синовијалној течности или у захваћеном ткиву добијеном, било затвореном или отвореном биопсијом.

Лечење
Уколико се докаже туберкулозна инфекција, лечење се спроводи применом туберкулостатика и мировањем. Лечење траје најмање годину дана. У закаснелим случајевима потребно је хируршко лечење. Прогноза је добра ако се дијагноза рано постави и спроведе адекватно лечење.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 25.2.2023