1 2 3 4 5

Вести



Колоректални карцином

Колоректални карцином спада међу најучесталије карциноме савременог човека. Инциденца тумора дебелог црева је висока у нашој земљи и приближава се стопама инциденце колоректалног карцинома у Европи и свету.
У Србији се годишње региструје више од 4500 нових случајева оболелих од рака дебелог црева, а сваке године од њега умре око 3000 људи. Карцином дебелог црева је први или други на листи учесталости малигних тумора дигестивног тракта у зависности од географске средине.

Узрок настанка рака дебелог црева
Тачан узрок настанка колоректалног карцинома није у потпуности познат. За сада знамо да се јавља као последица дејства наследних фактора и фактора средине, начина исхране и стила живота.

Симптоми
Симптоми малигног тумора дебелог црева, пре свега зависе од локализације тумора, а могу се испољити:
• крварење у столици,
• нередовне столице,
• истањене столице,
• синдром ретких столица,
• смењивање затвора и пролива,
• осећај недовољног пражњења,
• надутост трбуха,
• одсуство ветрова и столице.

Некада први и једини симптом може да буде појава малаксалости и замора због слабокрвности, која је последица дуготрајног свакодневног, скривеног крварења које не мења боју столице. Као један од важних проблема у постављању дијагнозе, односно, раном откривању тумора дебелог црева наводи се постојање крви у столици која се третира као последица хемороидалне болести, а већина лекара опште праксе дијагнозу често поставља и без прегледа.

Дијагноза
Од лабораторијских анализа анемија може да буде једини начин испољавања, посебно тумора цекума. СЕ је често нормална, а повишена алкална фосфатаза указује на могуће метастазе у јетри.
Дијагноза карцинома дебелог црева се често поставља колоноскопијом када се види туморска промена са које се узима исечак ткива (биопсија). Овом процедуром нам је важно да одредимо где се тумор тачно налази, како изгледа, какав је тип тумора... Важно нам је да знамо и да ли се црево сужава или затвара у потпуности, а ово је битно за даљи ток лечења, пре свега хирушки.
Тумори се некада виде и прегледом скенером или магнетном резонанцом абдомена. У најгорим случајевима, када до операције дебелог црева дође услед болова, крварења или престанка рада срева и тада се дијагноза поставља током саме операције.

Како се лечи карцином дебелог црева?
Одлуку о даљем току лечења донеће тим лекара (конзилијум). Лечење ће најчешће бити хируршко, по могућству ресекцијом у једном акту. То је могуће ако не постоји опструкција или ако се она може разрешити клизмама, уз примену антибиотика. Зрачна терапија је, такође, опција и некада се саветује и пре саме хирушке интервенције.
Анемију треба преоперативно кориговати трансфузијама. Хитне операције, због опструкције, захтевају два до три стадијума (декомпресија, ресекција, анастомоза).
Колостомија декомпримује црево, олакшава симптоме и може да се затвори касније.Карцином ректума може да захтева потпуно уклањање ректума са сталном колостомом. Превенција

Исхрана треба да буде богата природним влакнима, што је неупоредиво боље од западњачке исхране где су влакна придодата као суплемент.
Препоручује се узимање најмање пет порција свежег воћа (јужно воће, јабука, крушка, шљива) и поврћа дневно. Најмање једном недељно треба узимати броколи и купус.
Препоручује се смањено узимање црвеног меса, највише три пута недељно и уздржавање од уноса изнутрица и сухомеснатих производа. Препоручује се често узимање рибе и живинског меса као извора беланчевина животињског порекла. Примарна превенција подразумева препоруку да се одржава телесна маса током целог живота у распону БМИ (body mass index) од 18-25.
Препоручује се умерено физичко вежбање најмање три пута недељно.
Секундарна превенција карцинома дебелог црева представља полипектомију. Полипектомија бенигних тумора дебелог црева смањује ризик за настанак карцинома дебелог црева за 76-90 одсто од очекиваног.

Контроле пацијената оперисаних од колоректалног карцинома
Пацијент који је оперисан од рака дебелог црева мора да иде на контроле у зависности од стадијума и врсте канцера. Поред прегледа и лабораторијских анализа, прате се ултразвуком налази на трбушним органима, по потреби се ради скенер или магнетна резонанца абдомена и мале карлице. Раде се и контролне колоноскопије.
Обавезни су туморски маркере ЦЕА и ЦА 19-9 који се узимају стартно, када се постави дијагноза туморске промене. Пораст туморских маркера после успешног лечења, може да побуди сумњу на повратак болести.



Извор: стетоскоп.инфо
датум: 26.8.2022.