Дисеминована интраваскуларна коагулација

Дисеминована интраваскуларна коагуалција (ДИК) стечени је поремећај хемостазе који се испољава дисеминованим тромбозама у малим крвним судовима, са иреверзибилним оштећењем органа и крварењем.

ДИК није посебан ентитет већ настаје као компликација добро дефинисаних клиничких стања као што су компликације у трудноћи, малигнитети, тешке повреде и сепса изазвана бактеријама, вирусима или паразитима, може бити узрокован отровом змија, у манифестним хемолизама (погрешна трансфузија, хемолитичке кризе), операцијама на органима богатим тромбокиназом (плућа, простата, панкреас). У наведеним стањима стварању дисеминованих тромбоза у микроциркулацији доприносе бројни тромбогени фактори. Након ранотромбозне фазе следи секундарна фибринолиза која доприноси настанку крварења, заједно са потрошњом и смањењем коагулационих фактора и тромбоцита у току континуираног стварања фибрина.

Не постоји једноставан тест на основу кога се ДИК може дијагностиковати. Дијагноза се поставља на основу тромбоцитопенија, мегатромбоцита, схизоита, продуженог ПВ, тромбинског времена, сниженог фибриногена и фактора коагулације уз повећање фибриноген/фибрин деградационих производа и Д-димера.

Крварења у ДИК могу да буду смртоносна, па је зато неопходно хитно лечење основног обољења уз надокнаду плазме, криопреципитата, тромбоцита, концентрата АТ, антифибринолитика и еритроцита, у зависности од лабораторијских параметара. Ако је ДИК настао као компликација у трудноћи (емболија, превремена абрурупција плаценте, абортус, септични абортус) неопходно је завршити трудноћу. Код малигнитета треба применити антитуморску, а код инфекција антимикробну терапију. Код траума, неопходно је хитно хируршко збрињавање. Код акроцијанозе, почетне гангрене, тромбозе, смањења фибриногена и пораста Д-димера, упркос интензивној терапијској надокнади, индикована је примена хепарина у дози од 5ј по кг на час у континуираној инфузији уз неопходну надокадну плазме, фибриногена, тромбоцита и антитромбина. Смањење Д-димера и пораст фибриногена указују на ефикасност терапије.

Компликације се могу испољити и у виду мултиорганске дисфункције са АРДС-ом, акутном бубрежном инсуфицијенцијом, церебралном дисфункцијом, хеморагијским некрозама коже, инсуфицијенцијом јетре итд. Прогноза је добра ако је могуће уклонити етиолошке узроке ДИК-а.

Текст на основу извора уредио др Октавијан Баба, лекар на специјализацији, Служба за интерну медицину, ОБ Панчево

Извор:

Интерна медицина, Петар М. Сеферовић и сарадници (издање 2021.)

Интерна медицина и сарадници, Герд Херолд и сарадници (издање 2016.)

Мојамедицина.цом