КИФОЗА

Кифоза представља деформитет кичменог стуба са постериорним избочењем, најчешће у торакалном делу кичме.

Због чега настаје кифоза?
Најчешће је узрок кифозе непознат (идиопатска кифоза). Постоје разне теорије, као конституционална слабост скелета, трауматско оштећење зона раста пршљенова, деловање запаљенских, ендокриних, метаболичких и других фактора. Овај деформитет стиче се најчешће у периоду развоја, тако да можемо разликовати три критична периода када је особа подложна овим променама.

Период усправљања детета – усправљање детета треба да буде пиродно, а не потпомогнуто од стране нестрпљивих родитеља. Свако прерано усправљање детета може довести до једног од оваквих телесних деформитета.
Период поласка детета у школу – Дете велики део времана проводи у специфичним положајима као што је седећи положај у клупи који често за њега може бити напоран што доводи до заузимања неправилног положаја и наравно телесног деформитета као што је кифоза.
Период пубертета – период у коме долази до бурних промена, између осталог до бржег раста костију и немогућности снаге мишића да испрати њихову дужину, што врло лако може довести до деформитета као што је овај.

Како изгледа особа са овим деформитетом?
Повијено (погрбљено) држање, које треба разликовато од праве грбе, настале услед туберкулозног обољења пршљенова. Повијеност кичменог стуба, кифоза, која настаје као последица рахитиса, или других обољења у току детињства, лучног је облика, док су туберкулозне грбе више шиљате. Овакво, повијено држање, зове се кифотично држање. Ова повијеност настаје због недовољне способности лигаментарног и мишићног апарата да под одређеним условима задржи кичмени стуб у правилном положају.

Дијагноза
Дијагноза се поставља клиничким прегледом и рендгенским снимком. Преглед се врши у стојећем и лежећем положају. Функционална кифоза се губи у лежећем положају, структурална перзистира. Рендгенски снимак се прави у профилу, углавном у стојећем положају.

Лечење
Правилно држање захтева дуготрајне, контролисане вежбе јачања леђне мускулатуре, која на себе треба да преузме улогу стабилизатора држања, у тежим случајевима додаје се и мидер или гипс, а у најтежим и оперативно.

Како спречити настанак кифозе?
Пре свега, треба обезбедити потпуно слободан развој детета, уклонити све што му спречава слободне покрете и не присиљавати дете на покрете који још нису за њега. У том смислу је рано усправљање детета штетно. Дете треба да се усправља када оно само то одлучи.

Врло је корисно да се дете ради играња поставља потрбушке. И пузање је врло корисно, јер јача мишиће који стабилизују кичмени стуб. Школско дете треба редовно да вежба. Избегавање часова фискултуре и извлачење од ове обавезе под разним изговорима веома је штетно по развој детета.

Вежбање дисања и игре у слободном простору од велике су користи. За обезбеђење кичменог стуба потребна је јака леђна мускулатура. У крајевима где је обичај да се терет носи на глави, жене су веома праве чак и у дубокој старости, јер оне на тај начин ојачају леђне мишиће.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 24.5.2023.