Гост емисије "Здрав и прав" специјалиста кардиологије др Станислав Милосевић и начелник службе за интернистичке гране Опште болнице Панчево

Зашто долази до хипертензивне кризе и чак инфаркта?Tолико болесни aли смо некад мало и немарни кад је наше здравље у питању? На ово и још многа питања одговорио је специјалиста кардиологије др Станислав Милосевић и начелник службе за интернистичке гране Опште болнице Панчево

„Кардиоваскуларне болести су главни узрок смртности у свету, а посебно код нас у Србији. Ми смо по тим кардиоваскуларним болестима и коронарној болести, на жалост, међу две, три водеће земље у Европи. Значи заједно са неким земљама бившег Совјетског савеза. Иако се трудимо и ми лекари и медији и све да поставимо диагнозу и да едукујемо пацијенте и да их лечимо и даље смо у врху по обољевању и по морталитету од кардиоваскуларних болести. У основи свих кардиоваскуларних болести је атеросклероза. Значи, атеросклероза која, већ сам и раније говорио о томе, која врло рано настаје. Нажалост, у основи су те атеросклерозе фактори ризика. Основни и главни фактор ризика за развој атеросклерозе је повишен ниво холестерола, посебно ниво LDL холестерола, тих штетних честица и липопротеина А.
Е сад, постоје два типа тог колестерола, LDL честице и HDL честице. HDL честице то је пожељан добар холестерол који штити наш организам. Имамо некада пацијенте који имају и по 95 и више година, они кад погледаш њихове лабораторијске анализе, имају чак виши ниво тог HDL холестерола од ЛДЛ холестерола. Значи имају наследно добро и које их је штитило и које је у основи њихове дуговечности. HDL честице, шта раде оне? Оне од јетре и нашег дигестивног тракта носе тај холестерол и носе га у срце, у крвне судове. А овај користан HDL холестерол, он обратно ради. Значи, он из крвних судова и срца чисти тај холестерол носи га у јетру која га прерађује и који се касније путем жучи и дигестивног тракта избацује из нашег организма.
Нажалост у нашој популацији у Србији, чак око 300.000 деца има повишен холестерол. Начин живота и наше деце и младих људи. Раније, ја кад сам био млађи, већина нас је оно већи део свог слободног времена проводило напољу. Сада затворени са мобилним телефонима, начин искране користе врло често нездрав, брза храна, начин спавања, замене дан за ноћ нису довољно одморни, и ту су енергетска пића. Укупан начин живота доводи да врло рано настане тај почетак атеросклерозе. Тако да чак и код деце од 15. година можемо на крвним судовима, када би се прегледали, видети почетак, тај први стадион атеросклерозе, појава тих масних пруга. Касније, током живота, то напредује и људи који имају факторе ризика, значи они који имају повишен ниво холестерола и наравно што ако је урођен тај повишен ниво холестерола од тих масних пруга.
Значи, наши крвни судови су обложени ендотелом. За тај ендотел то су ћелије које облажу све наше крвне судове, а за ендотел се каже да је у ствари он највећи орган у нашем организму и код људи који имају, факторе ризика, који пуше, који имају висок ниво холестерола, те LDL честице уносе тај холестерол испод тог ендотела и почињу да праве један атеросклеротски плак који расте. Значи ту се разарају те LDL честице пуне холестерола, прави се једно липидно језерце, тај атеросклеротски плак напредује и прави запушење крвних судова. Та атеросклероза, ако се открије на неком систему, на пример на каротидним артеријама, значи да је то системско обољење. Не може да неко има само обољење срца, коронарних артерија или само каротидних артерија или само ногу да су му запушени крвни судови. То је једно системско обољење које захвата цео наш кардиоваскуларни систем и најприступачнији за контролу развоја атеросклерозе су каротидне артерије које се могу врло лако прегледати ултразвуком и оно што се види на каротидним артеријама, генерално је цео наш кардиоваскуларни систем сличан што се тиче развоја атеросклерозе. Касније, током живота, ако се праве допунски фактори ризика, значи сви ти плакови имају једну капу која је тврда и стабилна.
Е сад, ако скочи крвни притисак, ако било шта, може доћи до руптуре тог плака горе. Пуцање. То липидно језерце изађе у крвни суд и направи оклузију. И то је манифестација шлогова. На тај начин настаје шлог, настају акутни инфаркти миокарга или акутне исхемије", објаснио је специјалиста кардиологије др Станислав Милосевић и начелник службе за интернистичке гране Опште болнице Панчево и додаје

„Доста се помера старосна граница и раније се јављала манифестација артеросклеротске болести и сада имамо велики број пацијената, посебно мушког пола који од 30. и 40. године а нарочито 50. године. Раније се дешавало да имају локализовану атеросклеротску болест, једносудовну или двосудовну коронарну болест а сада не само да су имали инфаркте већ имају дифузну атеросклеротску болест. Код таквих пацијената требало би врло рано да се открије болест, као што сам рекао често и код деце, повише ниво холестерола. Кад су благо повишени, ту се крене са озбиљном дијетом. Има нека помоћна средства на природној биљној бази која могу помоћи која се дају поред начина живота, промена физичке активности, редукције телесне тежине. У лечењу и у примарној превенцији, најбитнија ствар да се на време открије та фамилијарна хиперхолестеролемија. Ако је неко у породици имао шлогове, инфаркте, сви ти, чак и млади људи од 20 година, требају да ураде лабораторијске анализе да се одреди ниво холестерола, ниво шећера у крви.
Примарна превенција је веома битна. Ако код таквих пацијената врло рано се крене са регулацијом нивоа холестерола, такви пацијенти ће избећи компликацију, значи компликације атеросклерозеили ће се она десити у касној старости. Ако се то не лечи и не збрине довољно рано, онда настају компликације много раније. Примењују се у последњих 25 година у Европи и свету. Злонамерно ће људи рећи да су штетни али нежељени ефекти су врло ретки као и код свих лекова. Статини, поред антибиотика, су лекови који су спасили највећи број живота у човечанству, нарочито у савременом свету. И то се не треба заборавити. Они, блокадом тих неких ензима, спречавају синтезу овог штекног холестерола у јетри и самим тим прави се његово смањење даље. И ако је настала атеросклероза, ако постоје ти плакови, ако се примењује статини у довољној дози, довољно ефикасних статини, они ће направити регресију тих плакова. То запушење крвних судова ће се смањити и ти плакови ће се стабилизовати. Неће пуцати и неће правити компликације у смислу акутних искемија крвних судова, нога, шлогова, инфаркта и свега".

Додаје доктор да би по новим препорукама нивои холестерола требали бити нижи него на лабораторијским извештајима, те границе које стоје су за здраве људе који су без фактора ризика. Наши пацијенти погледају извештаје и престају да пију статине. Тада настају компликације. Према фактору ризика нивои холестерола су различити. Постоји четири или пет нивоа статина и свака генерација је боља и потентнија у лечењу.

„Прво се иде са тим најпотентним статинима, то су такозвани росувастатини. Они помажу и значајно смање ниво LDL холестерола, али га не смање довољно код тих наследних дислипидемија. Следећи степен је уз те росувастатине, езетимиб се примењује, то је његово заштићено име, то је лек који спречава ресорпцију холестерола из дигестивног тракта што ми унесемо храном. Код нас чак 80% пацијената не достигне те нивое холестерола о којима сам ја говорио. А ми за сваки 1 мл/мол смањујемо ризик за 21-22% смањујемо ризик за кардиоваскуларна оболења и ризик од акутне смрти.
Постоји сад савремена терапија у свету се примењује последње две до три године. Код нас, значи, исто постоји заблуда. Није то лек који је неиспитан. Он је апсолутно испитан који је почео да се примењује као апсолутно испитан у нашој Општој болници Панчево, у Србији.
Почетком ове године је кренуо да се примењује тај лек и ја могу да се похвалим, то је Инклисиран. То је као ињекција? Инклисиран. То је мала интерферирајућа РНК која се даје у облику ињекције. Значи, код таквих пацијената да се, значи, 0. дана на почетку терапије, онда се да други пут 30. дана, а надаље сваких 6 месеци. Ми можемо се похвалити да смо, када и наше највеће клинике, једина регионална болница која смо применили тај лек када и наше највеће клинике, и да смо тог дана ујутру објавили наше резултате. Фантастичне резултате у додатној регулацији нивоа штетног холестерола који чак за 50% додатно снизио тај штетни холестерол. А рекао сам да за један милимол снижење смањите нежељене кардиоваскуларне догађаје за чак 21% до 22%. Изаберали смо они пацијенти којима таква терапија може и којима је неопходна да се примени и да им помогне. Ми смо негде таквих пацијената близу броја 15 до сада. Значи није то мали број? Јесте и то су врло озбиљни млади пацијенти који су имали најтеже форме тих обољења. Ти пацијенти којима смо применили ту терапију значи одкад смо применили ту терапију ниједан није имао ни било какве сметње, нити било какав нежељени нови кардиоваскуларни догађај. А пред тога су имали ангинозне тегобе, поновне инфарте, добијали су поновно стентове или су имали инфарте заједно са шлоговима. Постоји? Значи, то је савремена та РНК терапија, а постоји и неки блажи облик такве терапије, то су нека моноклонска антитела, које делују по истом принципу као ова РНК терапија, али та моноклонска антитела делују на тај ПСКИ9 ензим, који, у ствари, уништава LDL рецептори и спречава да ти LDL рецептори се разложе и на тај начин се тај штетан холестерол уноси у јетру и разлаже. Та моноклонска терапија је исто ефикасна, једино што је мало неповољнија од ове савремене РНК терапије и ово је савремена терапија која се примењује последње две године, што такви пацијенти морају та антитела да добијају сваких 15 дана. Значи сваких 15 дана да се примени инфузија тог препарата, а ово је једном у шест месеци" говорио је кардиолог др Станислав Милошевић начелник Интернистичке гране Опште болнице Панчево.

Шта је корона донела када су кардиоваскуларни пацијенти у питању? Колико је та болест утицала да још пацијенти брже обољевају и да ти крвни судови буду у лошем стању.

„Корона током пандемије и ова сад. Ово је благ облик јер је вирус изгубио снагу. Док је онај вирус био врло вирулентан, деловао је на дигестивни тракт, крвне судове и на срце. Деловао је системски и током те инфекције људи су били имобилизирани. Инфекција је стварала хиперкоагуабилност крви. Доводи до развоја руптуре плакова. Нарочито код тих тежих форми где постоји та, што ми зовемо цитокинска олуја, где се велики број тих лабораторијских параметра излучују у крв који делују штетно на све крвне судове. Што је занимљиво, ту Сами знате да су врло често наши људи одређивали Д-димер. Д-димер не треба лечити. Значи, код људи који су имали корону, сваки трећи је имао повишен ниво Д-димера. И то је неоправдано, одређиван ниво Д-димера и лечен Д-димер. Значи, Д-димер имао смисла да се одређује само код људи код којих се сумња на настанак плучне емболије, па се онда ради допунска диагностика, у смислу пулмангиографије.
Такође, током пандемије, врло често се и код мађих људи, што сам рекао, долази до дестабилизације због тих системских инфламација и тих плакова, па је настајао акутни инфаркти, су настајали шлогови. Онда што је било опасно, Пошто је био вирус врло вирулентан, врло често је настајео миокардитис. Након три дана настане упала срчаног мишића, не тако рећи, који је упала перикарда, па се дешавало да то млађи људи добију велики излив, велику количину течности у перикарду због перикардитиса, да ако се на време није открило да дође до тампонаде и смрти код таквих пацијената", каже др Станислав Милошевић начелник Интернистичке гране Опште болнице Панчево.

Докторе, да завршимо, али овако да завршимо. Стари сте онолико колико сам вам стари крвни судови, али мени се оно највише допало што сте рекли. Само један мл/мол, ми смо већ учинили колико? 20%, за наше здравље и за здравље наших пацијената у смислу развоја неповољних кардиоваскуларних догађаја и компликација.

Значи, у смислу развоја инфарта, можданих удара и свих оних других болести којих се негде највише плашимо и зато бих волела да послушате савет. Доктор се заиста потрудио да објасни најједноставније, најтачније, да једноставно послушате своје изабрене лекаре, а сад сте имали могућност кардиолога да чујете шта је то све што може да нам спаси живот и да негде не укидамо сами статине и не доносимо сами одлуке шта је добро за нас, а шта није.

Прилог можете погледати ОВДЕ

Извор: РТВ Панчево
датум: 27.9.2024.
Општа болница Панчево