ИНФАРКТ УХА

Инфаркт је реч која потиче од латинскиг глагола „Infacere" што значи испунити, набити. У медицинском значењу, инфаркт је сложен и непредвидљив процес где услед зачепљења крвотока тромбом (крвним угрушком) у неком органу или делу органа долази до исхемије и пропадања ткива.

Дијагноза инфаркта уха или акутне идиопатске наглувости постављамо „per exclusionem" (лат. exclusio - искључивање) тј. када после прописаног дијагностичког протокола не можемо да утврдимо узрок обољења. Две су ривалске теорије које објашњавају како настаје нагли губитак слуха:
- Вирусна;
- Васкуларна која би могла да се замени термином 'Инфаркт уха'
- Дијагностички поступак код наглог губитка слуха подразумева:
- ОРЛ преглед са испитивањем слуха и центра за равнотежу по потреби;
- Проширене лабораторијске анализе (по могућству серолошки тестови и хормони штитњаче);
- Преглед неуролога са НМР;
- Преглед интернисте.

У око 80% случајева пацијенти се осим заглухости жале и на зујање, а сваки трећи на вртоглавицу (нерв за равнотежу и нерв за слух у истој овојници напуштају лобањску јаму).

Терапија подразумева:
- Циљане вазодилататоре;
- Кортикостероиде, системски и локално у уво;
- Лечење у хипербаричној комори;
- Витамине и минерале.
Опоравак слуха се деси углавном у прве две недеље од оштећења и према разним ауторима достиже и до 70%.
Извор: стетоскоп.инфо
датум: 29.1.2023.