ТРЕЋА НЕДЕЉА АПРИЛА – ЕВРОПСКА НЕДЕЉА ИМУНИЗАЦИЈЕ

Трећа недеља априла обележава се као Европска недеља имунизације и представља годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом и јачање уверења о потреби заштитесваког детета од заразних болести које се могу спречити вакцинацијом. Имунизација је једно од највећих достигнућа јавног здравља двадесетог века. Једноставан је безбедан и ефикасан начин заштите од одређених заразних болести. На овај начин се превенирају заразне болести, њихове компликације као и смртни исходи.

Разликују се два основна типа имунизације односно стварања имуности:

-активна имунизација подразумева стварање имуног одговора давањем вакцине

-пасивна имунизација представља стварање привремене имуности особа које нису раније активно имунизоване (вакцинисане), а изложене су инфективном агенсу и то применом серума, односно имуноглобулина, антитоксина и антисерума животињског порекла

Вакцинација је поступак уношења узрочника болести или њихових делова у организам сациљем да се изазове реакција имуног система и развије отпорност на те узрочнике, односно болести, слична оној која се стиче природним путем у случају оболевања.Вакцине јачају способност одбране организма од болести тако што му помажу да развије антитела против њихових узрочника. Поуздана је и ефикасна мера спречавања заразних болести њихових компликација као и смртних исхода.

-имунизација спашава животе

-основно је право које није свима доступно

-епидемије представљају озбиљне претње

-заразне болести могу да изазову смртни исход

-заразне болести се могу контролисати и смањити

-имунизација је исплатива јавноздравствена мера

-деци у здравственом систему треба обезбедити безбедну, ефективну, доступну и ефикасну вакцину

Када дете прими вакцину његово тело одговара стварањем антитела као да је добило болест против које је вакцинисано. Створена антитела остају у организму и надаље га штите од те болести. Календар имунизације једне земље представља редослед давања вакцина у односу на узраст.Вакцинација се спроводи у препорученом узрасту и у складу са препорученим интервалима између више доза. Неке вакцине је потребно дати само једном, а неке више пута у току прве године живота и према календару ревакцинацијом до одређеног узраста. Календаром вакцинације обухваћени су узрочници туберкулозе, дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе, малих богиња, рубеле, заушака, хепатитиса Б, обољења изазваних Хемофилусом инфлуенце тип б.

У претходним годинама, земље Европског региона биле су суочене са епидемијама малих богиња, рубеле, заушака које се јављају код осетљиве популације која није вакцинисана или није вакцинисана на време. Како заразне болести не познају границе епидемије се шире из земље у земљу. Дете које није вакцинисано лако може да оболи. Битно је да дете прими све дозе вакцина у складу са календаром имунизације. Ако се вакцина да пре времена, дете неће створити отпорност због незрелости свог одбрамбеног система, а ако се да касније дете у међувремену може да оболи. И даље је неопходно радити на основним стратегијама достизања и одржавања обухвата вакцинације са преко 95% у свим вакцинама и тиме постићи одржавање колективног имунутета против заразних болести. Имуинизацијом против заразних болести сачувано је више живота него било којом другом интервенцијом за заштиту здравља, уколико се изузме снабдевање хигијенски исправном водом за пиће.

Текст на основу извора уредила: др Тања Богојевић Лазић, пнеумофтизиолошко одељење Опште болнице Панчево

Извори:

Харисонов приручник медицине

Институт за јавно здравље Крагујевац

Завод за јавно здравље Панчево