Камен у жучној кеси – холелитијаза

Жучна кеса је део билијарног система који обухвата јетру и панкреас. Локализована је на доњој страни јетре. У жучној кеси се складишти и концентрише жуч пре него што се отпусти у танко црево. Најчешћи случај болести жучне кесе јесте холелитијаза (стварање камена у жучи), холециститис и холангитис (упала жучне кесе и упала жучних путева), тумори жучне кесе (полипи) и пресавијена жучна кеса.

Холелитијаза заузима центално место у пaтологији билијарног стабла , јер су све остале болести , искључујући конгениталне аномалије, најчешће њене последице или компликације. Калкулуси се могу наћи код болесника свих узраста , од новорођенчета, до дубоке старости. Ипак се ређе јавља пре двaдесете године живота, након чега се њена учесталост и компликације повећавају са сваком следећом декадом. Давно је уочена доминација женског пола у калкулози жучне кесе, често је повезна са трудноћом и инциденција је већа код жена које су рађале.

Настанак камена у жучној кеси може проћи без икаквих симптома, тако да особа која има камен није тога није ни свесна и једини начин да се открије је превентивни ултразвук абдомена.Камен у жучној кеси је чврста честица коју формирају холестерол и билирубин из жучне кесе. Остале супстанце у жучи могу потстицати стварање камена. Лош мишићни тонус може спречити да се жучна кеса потпуно не испразни. Жучни камен може бити солитарни (крупни најчешће) и бројни тако да испуне жучну кесу у виду шљунка или песка.

Најћешћи узроци обољења жучне кесе јесу гојазност, наследни фактор, повишене масти у крви, мањак физичке активности, и дисбаланс хормона. Зато се свима који имају неки од ових фактора препоручује годишњи ултразвук стомака (абдомена).

Симптоми камена у жучној кеси се обично јављају како настају компликације. Ово може резултирати изненадним боловима у трбуху, тачније између ребара и стомака, одмах исподдесног ребарног лука. Бол се може проширити на страну или раме. Остали симптоми укључују: бол у трбуху који траје неколико сати, мучнина, повраћање и губитак апетита. Може се јавити и грозница, жута боја коже, тамнија мокраћа, свраб на кожи, обилно знојење. Уколико се појави било који од ових симптома, први и најбољи корак у дијагностиковању могућег камена у жучи, јесте ултразвук абдомена (трбуха). Ултразвуком абдомена се прегледају жучни путеви и жучна кеса, као и остали органи горњег абдомена, уролошког дела и мале карлице.

За холелитијазу постоје директни и индиректни ултразвучни знаци.Директан знак је слика самог калкулуса , као рефлективна зона у транспарентној жучи, са акустичном сенком. Рефлективна зон је увек шира од самог калкулуса. Карактеристично је кретање овог ехокомплекса са променом положаја болесника , што се означава као "знак котрљања ".Индиректни знаци су акустична сенка и хидропс.Акустична сенка је анехогена зона која се лепезасто шири иза калкулуса, условљена је сетнуацијом ултразвучног снопа у конкраменту и јавља се у 100 % случајева калкулозе.Хидропс је други индиректни знак. У случајевима када калкулус који опструира цистични канал није ултразвучно евидентиран, хидропс је доказ холелитијазе. Холестеролски каменци се некада могу растворити урсододезоксихолном киселином, али је често неопходна терапија овим леком и до две године.Уколико дође до опструкције каменцима, ЕРЦП (ендоскопска ретроградна холецистопанкреатографија са папилотомијом) може да помогне у лечењу.Холецистектомија (метод хируршког вађења жучне кесе) је метод избора у лечењу холелитијазе, поготово ако је удружена са неким од поменутих симптома. Холецистектомија се може начинити класичним путем, или лапароскопски.

Текст на основу извора уредила др Јована Маринковић, Општа болница Панчево, Одељење за радиолошку дијагностику.

Извори:

Дијагностички ултразвук у гастроентерологији и нефрологији;И.Лукач, Н.Ковачевић