Шта је хипотензија (низак крвни притисак)?

Вредности нормалног крвног притиска су - систолни (горњи) од 100 до 140 мм Хг, дијастолни (доњи) од 60 до 90 мм Хг. Међутим, те вредности требало би узети само оквирно, јер како човек стари, тако се и граница систолног (горњег) притиска повећава.
Крвни притисак који је гранично низак за једну особу може бити ˝нормалан˝ за другу. Велико је питање колико низак треба бити крвни притисак како би се дуготрајно стање значило као болест - хронична хипотензија са симптомима и смањењем квалитета живота.

Повишен крвни притисак је одавно препознат као значајан здравствени проблем. Иако постоје истраживања која доказују како и низак крвни притисак може узроковати симптоме, бројне поремећаје и смањити квалитет живота, око овог стања има много недоумица. Мишљења се разликују, од оних који низак крвни притисак не сматрају болешћу до оних који га држе потенцијално озбиљним стањем које захтева лечење и контролисање.

Дефиниција ниског крвног притиска темељи се на амбулантним мерењима, па се често поставља питање колико су та мерења поуздана и имају ли ˝болесници˝ нормалан крвни притисак у свакодневном животу. Истраживањима је доказано да је амбулантно мерење добар показатељ ако се резултати понављају. Бројна истраживања нису утврдила поремећаје грађе и функције крвних судова, осим значајно мање брзине кретања еритроцита.

Стања која могу узроковати низак притисак су: крварење, инфекције, дехидратација, различите болести срца (инфаркт, аритмије), адренална инсуфицијенција, трудноћа, продужено одмарање у кревету, тровање, алергијске реакције, мождани удар, шок, страх, Паркинсонова болест, хемодијализа, опекотине, узнапредовали дијабетес, оштећења кичмене мождине, али и лечење одређеним лековима попут диуретика (лекови за измокравање), антагонисти калцијума, бета блокатори, аналгетици из групе наркотика, антидепресива, конзумирање алкохола...

Који су симптоми и знаци ниског крвног притиска?
Бројни су симптоми који се могу јавити код ниских вредности крвног притиска. Неки од њих су:
-умор
-поремећај сна и спавања
-вртоглавица
-несвестица
-анксиозност (узнемиреност)
-депресија
-осећај јаког лупања и прескакања срца (палпитације)
-знојење
-бледило лица
Осим трајно присутног ниског крвног притиска (хронична примарна, идиопатска, или конституционална хипотензија) коме се не може открити узрок, постоји секундарна хипотензија узрокована различитим болестима, стањима и лековима, као и постпрандијална хипотензија (пад крвног притиска након јела). Ортостатска, или постурална хипотензија је пад крвног притиска приликом преласка у стојећи положај.

Како се поставља дијагноза ниског крвног притиска?
Прво треба установити постоји ли ортостатска хипотензија (нагли пад тензије у стојећем положају). Након тога је потребно искључити секундарну хипотензију, односно болести, стања и лекове који је узрокују.
Најпре треба елиминисати дијабетес, јер је најчешћи узрок, након тога смањен волумен циркулишуће крви (најчешће због анемије) и срчане болести (попуштање срца, болести залистака, инфаркт) и проверити које лекове пацијент узима.
Код млађих особа се може радити о смањеној осетљивости барорецептора (структура одговорних за регистровање промена притиска), па се често дешава да такве особе падају приликом устајања. Кад се искључе сви могући узроци, преостаје дијагноза идиопатског, примарног, односно конституционалног ниског притиска. Најбоље је пацијента упутити у самомерење крвног притиска и уисивати вредности које се измере током 24 часа, а постоје и холтери притиска.

Како се лечи низак крвни притисак?
Лечење је усмерено ка олакшавању симптома и постизању систолног (горњег) притиска више 100 ммХг. Лечење није потребно ако низак крвни притисак не узрокује симптоме и не смањује квалитет живота.

Најважније је уверити особу да је прогноза примарне хипотензије добра. Хигијенско дијететске мере укључују повећање узимања соли и конзумирање веће количине течности.
Ношење компресивних чарапа, или еластичних завоја може да смањи накупљање крви у венском систему ногу.
Устајање из кревета треба бити постепено, а препоручљиво је и повећање физичке активности.
Кофеин није добар за повећање притиска, јер је диуретик (олакшава измокравање), па дугорочно смањује тензију након примарног повећања. Ако описане мере не доводе до задовољавајућег повишења крвног притиска и олакшања симптома долази у обзир активно лечење које је у домену лекара специјалисте кардиологије.
Лечење секундарне хипотензије је у завистности од узрока. У овом случају низак крвни притисак је последица основног поремећаја; лечењем/отклањањем узрока решава се низак крвни притисак.

Извор: текст преузет са сајта симптоми.рс
датум: 29.10.2021.