1 2 3 4 5

Вести



ВИРУС ХЕПАТИТИСА Ц

Вирус хепатитиса Ц (ХЦВ) припада РНК вирусима, фамилија „Flaviviridae". Геном чини једнострука РНК а омотач протеини, величине је 35-50 нм. Показује хиперваријабилност регија генома и до сада је описано 12 генотипова.

Осетљив је на раствараче и УВ зрачење.
Пут преношења
Резервоар инфекције је човек, а најчешћи пут преношења је парентерални, путем крви и крвних препарата. Угрожене су групе становништва са ризичним понашањем као што су интравенозни наркомани, хомосексуалци и промискуитетне особе. Могуће је ХЦВ инфекцију пренети и вертикалном трансмисијом са мајке на дете, а не може се искључити ни хоризонтална, интерфамилијарна не сексуална трансмисија инфекције путем контакта или фекоорална, мада је она занемарљива.

Патолошки (медицински) значај
Клиничка слика ХЦВ инфекције је идентична са клиничком сликом ХБВ инфекције. Инкубација износи од 30-180 дана. Клиничка слика пролази кроз три фазе: преиктерусна, иктерусна и реконвалесцентна.

Преиктерусна фаза настаје након инкубационог периода и јављају се следећи симптоми у виду малаксалости, брзог замарања, главобоље, осећаја тежине у стомаку, мука, нагоном на повраћање, повраћање, слабим апетитом, болом под десним ребарним луком и учесталим воденастим столицама, повишена температура која може бити ниских или високих вредности до 40, главобоља, болови у мишићима и ситним зглобовима ручја и ножја, катаралне промене на горњим партијама респираторног тракта, вртоглавица, нерасположење, смањена концентрација. Јетра је увећана за 1-3 цм испод десног ребарног лука. Слезина је ређе увећана. Крајем ове фазе која траје од 7 до 10 дана долази до промене боје урина, који је тамно пребојен и има „боју пива".

Иктерусна фаза се одликује појавом иктеруса. Иктерус се јавља најпре на слузокожама, а потом и на кожи. Урин је тамно пребојен - има боју „тамног пива", а столица је бледо колорисана. У овој фази долази до смиривања тегоба из преиктерусне фазе и може се рећи да је болесник више жут него болестан. Хепатомегалија (увећање јетре) је и даље присутна. Ова фаза болести се одржава од 10 -15 дана.

Реконвалесцентна фаза се карактерише одсуством субјективних тегоба, клинички налаз је уредан, али су присутне патолошке вредности у тестовима функционалног испитивања јетре. Реконваленсценција може трајати од неколико недеља до 6 месеци.

Међутим, знатно је већи број аниктерусних и асимптоматских облика болести и ретко се јавља типичан иктерусни облик болести. Из тих разлога и због појаве хроничних болести јетре у више од 70% инфицираних ХЦВ инфекција носи назив „тихи убица". Често болесници нису свесни болести и тек на рутинским контролним прегледима открива се оштећење јетре. Хронична ХЦВ инфекција показује тенденцију преласка у цирозу јетре и хепатоцелуларни карцином јетре.

Дијагноза
ХЦВ се не култивише. Ради се детекција РНК ПЦР методом у серуму испитиване особе, ЕЛИСА тестом и РИБА тестом ради елиминације лажно позитивних ЕЛИСА тестова.

Лечење
Терапија акутне ХЦВ инфекције подразумева хигијенско-дијететски режим живота, мировања и дијету. Међутим хронична ХЦВ инфекција се лечи Пегилованим алфа 2 рекомбинатним интерфероном у комбинацији са Рибавирином током 6-12 месеци.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 21.8.2021.