ХЕПАТИТИС Б

Резервоар инфекције је оболео човек или вирусоноша. ХБВ се налази и крви, крвним продиктима, зноју, пљувачци, урину, фецесу, семеној течности, мајчином млеку, синовијалним течностима и ликвору. Пут преношења је преко крви и крвних продуката, путем контаката, медицинским интервенцијама, инвазивним дијагностичким методама, украшавањем тела са прекидом континуитета коже, сексуалним путем као и вертикалном трансмисијом са мајке на дете.

Ризичне групе за настанак ХБВ инфекције су: здравствени радници, интравенозни наркомани, хемофиличари, особе на хемодијализи, деца рођена од ХБсАг позитивних мајки, сексуални партнери ХБсАг позитивних, промискуитетне особе, хомосексуалци, особе које бораве у различитим институцијама (у центрима за ментално ретардиране особе, домови за незбринуту децу).

Клиничка слика ХБВ пролази кроз три фазе: преиктерусна, иктерусна и реконвалесцентна. Период инкубације код ове болести износи 40-180 дана. Преиктерусна фаза настаје након инкубационог периода и јављају се следећи симптоми у виду малаксалости, брзог замарања, главобоље, осећаје тежине у стомаку, мука, нагоном на повраћање, повраћање, слабим апетитом, болом под десним ребарним луком и учесталим воденастим столицама, повишена температура која може бити ниских или високих вредности до 40, главобоља, болови у мишићима и ситним зглобовима ручја и ножја, катаралне промене на горњим партијама респираторног тракта, вртоглавица, нерасположење, смањена концентрација. Јетра је увећана за 1-3цм испод десног ребарног лука. Слезина је ређе увећана. Крајем ове фазе која траје од 7 до 10 дана долази до промене боје урина, који је тамно пребојен и има „боју пива". Иктерусна фаза се одликује појавом иктеруса. Иктерус се јавља најпре на слузокожама, а потом и на кожи. Урин је тамно пребојен - има боју „тамног пива", а столица је бледо колорисана. У овој фази долази до смиривања тегоба из преиктерусне фазе и може се рећи да је болесник више жут него болестан. Хепатомегалија (увећање јетре) је и даље присутна. Ова фаза болести се одржава од 10 -15 дана. Реконвалесцентна фаза се карактерише одсуством субјективних тегоба, клинички налаз је уредан, али су присутне патолошке вредности у тестовима функционалног испитивања јетре. Реконваленсценција може трајати од неколико недеља до 6 месеци.

Дијагноза се поставља на основу анамнестичких података, епидемиолошке анкете, клиничке слике, клиничког тока, а потврђује се биохемијским и вирусолошким испитивањем.

Лечење оболелих од ове болести се састоји од дијететског, постељног режима и патогенетске терапије. Најчешће се медикаментозно примењују пегеловани интерферон у комбинацији са рибавирином.

Превенција се огледа у пасивној и активној имунизацији вакцином против хепатитиса Б.

Извор: стетоскоп.инфо
Датум: 21.8.2021.