Како дијагностиковати и пратити „Helicobacter pylori” инфекцију?

Дијагностика „Helicobacter pylori” ( „H.pylori") инфекције је једна од најчешће примењиваних дијагностичких процедура у гастроентерологији, јер је инциденца и преваленца ове инфекције врло висока. Постоје неинвазивни и инвазивни дијагностички тестови.

Инвазивни дијагностички тестови подразумевају да се мора урадити езофагогастродуоденоскопија са узимањем биопсијских узорака који ће се касније патохистолошки, микробиолошки или молекуларно верификовати. Коју врсту теста треба изабарти у циљу иницијалне дијагностике постојања Helicobacter pylori инфекције у многоме зависи од тога да ли је код одређеног пацијента индиковано да се уради горња ендоскопија или не. У одлуци о томе свакако треба узети у обзир генералну преваленцу улкусне болести и карцинома желуца у датој популацији. Уопштено говорећи, горња ендоскопија је индикована код свих пацијената који имају тегобе од стране горњег дела гастроинтестиналног тракта (ГИТ) и који имају више од 50 година. Поред тога, горња ендоскопија је индикована и код пацијената који имају неки од тзв. алармних симптома који могу указати на озбиљну болест горњег дела ГИТ-а.

У алармне симптоме за горњи део ГИТ-а убрајамо: мелену или хематемезу, нагло насталу малокрвност услед могућег крварења из ГИТ-а, перзистентно повраћање уназад десетак дана, изражени губитак у телесној маси, отежано или болно гутање и палпабилну туморску промену у абдомену.

У земљама где постоји висока преваленца „Helicobacter pylori” углавном се користи стратегија неинвазивног приступа у дијагностици „Helicobacter pylori” инфекције („тестирај и лечи“). Значајно је напоменути да се и у тим срединама на овај начин тестирају искључиво особе које немају алармне симптоме за горњи део ГИТ-а и које су млађе од 50 година. Одлука о начину иницијалног тестирања треба да буде заснована на индивидуалним анамнестичким подацима о симптомима које пацијент има, коморбидитетима и његовој старости. Поред напред наведених фактора, разлог за горњу ендоскопију пре доношења одлуке о ерадикационој терапији за „Helicobacter pylori” инфекцију свакако треба да има и анамнестички податак о ранијој ресекционој операцији желуца или карциному желуца.

Уреја издисајни тест је „златни стандард“ у неинвазивној дијагностици „Helicobacter pylori” инфекције. То је тест који индиректно детектује постојање инфекције одређивањем концентрације C13 обележеног CO2 у издахнутом ваздуху после узимања тест оброка . Важно је напоменути да је тест најбоље применити најмање 30 дана после престанка узимања антибиотика и 14 дана после престанка узимања инхибитора протонске пумпе (ИПП). Тест има нижу прецизност код пацијената који имају атрофични гастритис, интестиналну метаплазију слузокоже желуца и карцином желуца .

Врло шроко примењивани и релативно јефтини неинвазивни тест је и фекални тест који у узорку столице детектује присуство антигена (Аг) „Helicobacter pylori”. Узорак столице који се користи за ово тестирање може бити стар до 48 сати, под условом да је чуван на температури од 2 до 8 °C. Да би прецизност фекалог теста била оптимална, неопходно је да пацијент најмање 30 дана пре тестирања не узима антибиотике и 14 дана ИПП. Прецизност теста је смањена ако пацијент неколико дана пре тестирања узима аспирин, препарате бизмута или ако има активно крварење из горњих делова ГИТ-а. Лажно негативни резултати се могу очекивати и у случају да постоји мала концентрација бактерије у слузокожи желуца. У свакодневној клиничкој пракси фекални Аг тестови се обично користе за проверу успешности ерадикационе терапије за „Helicobacter pylori” инфекцију 6 до 12 недеља после завршетка терапије.
Серолошки тестови омогућавају детекцију циркулишућих антитела на „Helicobacter pylori” . Ови тестови су широко доступни и релативно јефтини, али имају доста ниску сензитивност и специфичност која се креће око 50%. Серолошка дијагностика не омогућава прецизно разликовање активне од предходно излечене „Helicobacter pylori” инфекције и то је један од главних недостатака ове методе. Истовемено, може се десити неспецифична унакрсна реакција антитела, што може довести до лажне позитивности овог теста .
Када је реч о инвазивним тестовима, брзи уреаза тест (БУТ) је врло доступан, јефтин и релативно једноставан тест врло високе сензитивности (~95%) и нешто ниже специфичности (78-98%). Овај тест је врло заступљен у земљама са нижим стандардом и високом преваленцом „Helicobacter pylori” инфекције. Да би се тест адекватно извео неопходно је узети најмање 2 биопсије слузокоже желуца (антрум и корпус) и избегавати поља са видљивом интестиналном метаплазијом. Прецизно је израчунати да је тест позитиван ако у биоптату има 105 „Helicobacter pylori”. Препоручује се да је оптимални тренутак за очитавање теста 12 сати после узорковања и стављања биопсијских узорака у медијум који служи за тестирање .

Патохистолошка анализа биопсијских узорака слузокоже желуца представља „златни стандард“ у дијагностици „Helicobacter pylori” инфекције. Истовремено се могу добити и врло значајне информације о инфламацији, постојању атрофије, интестиналне метаплазије и малигне алтерације слузокоже желуца. Овај начин тестирања је убедљиво најпоузданији код пацијената са активним крварењем из горњих делова ГИТ-а.

Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана, лекар интерног одељења ОБ Панчево

Извори:
Tomica Milosavljević , Aleksandra Pavlović-Marković,Srdjan Djuranović, Aleksandra Sokić-Milutinović, Vladimir Milivojević, Miodrag Krstić; Helicobacter pylori infekcija u kliničkoj praksi 2022; *Univerzitetski klinički centar Srbije, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu