1 2 3 4 5

Вести



ХЕЛИКО БАКТЕРИЈА (HELICOBACTER PYLORI)

Хелико бактерија - „Helicobacter pylori" је веома ситан, у облику запете, изразито покретан и Грам негативан бацил. Хелико бактерија је спирална бактерија која је нађена на слузници желуца. Једина је бактерија која може преживети у изразито киселом желудачном садржају, са врло мало кисеоника, при температури од 37 C. Осим на желудачаној слузници, откривен је и на раницама на слузници усне шупљине, у зубним наслагама, у пљувачки, а доказан је и у столици.

„Helicobacter pylori" инфекција праћена је хуморалним и ћелијским имунским одговором. Међутим, организам домаћина не успева да елиминише овај микроорганизам. Једном настала инфекција, уколико се не лечи, перзистира деценијама, вероватно и целог живота. Карактеристично је да код већине инфицираних не долази до појаве симптома обољења, док се код малог броја развија симптоматски гастритис, пептичка улкусна болест, карцином желуца и МАЛТ лимфом.

Како се преноси Хелико бактерија?
Начин преношења ХП инфекције још није потпуно истражен. Сва досадашња сазнања говоре у прилог томе да се инфекција преноси директно од заражене особе на здраву особу, и то на три главна начина:
- желудац - уста, када из повраћаног садржаја инфициране особе који садржи велику количину бактерија, оне доспеју у уста здраве особе;
- уста - уста, када из уста заражене особе бактерија прелази у уста здраве особе;
- столица - уста, када бактерија из столице заражене особе, прљавим рукама, пређе у уста здраве.

Постоје и назнаке неких других путева заразе (из околине путем воде или преко мачака, паса и др.), али то још треба потврдити детаљнијим истраживањима. Најбрже се заразе мала деца која живе у лошим социо - економским условима. Инфекција хелико бактеријом је најчешћа код деце који кревет деле са родитељима или другом децом, у срединама у којима мајка прожваће храну коју даје детету, или дететову цуцлу ставља претходно себи у уста. Инфекција је чешћа и код деце која су смештена у установе различитог типа.

Симптоми
Агресивност бактерије са једне, и осетљивост човека са друге стране, вероватно су одговорни да неки заражени болесници остану без симптома болести (имају само упалу желудачане слузнице - гастритис, утврђен прегледом), док се у других развијају различите болести попут улкуса или чак и тумора (карцинома или лимфома желуца).

Најчешћи симптом је бол који је углавном равномеран и туп. Јавља се и нестаје у размацима од неколико дана па до неколико недеља.
Код чира на дванаестопалачном цреву се јавља пар сати након јела или усред ноћи на празан желудац, а престаје уносом хране.
Код чира на желуцу бол се обично појачава након узимања хране.

Поред бола који је најдоминантнији симптом још се јављају и:
- губитак телесне тежине изазван аверзијом према храни или анорексијом,
- надутост,
- подригивање,
- мучнина и
- повраћање.
Симптоми могу бити врло благи или се уопште не морају појављивати. Крварење је честа компликација и среће се у око 25% случајева.

Како се дијагностикује инфекција
Дијагностички поступци за откривање ХП инфекције сврстани су у две групе:
- инвазивни - преглед сондом (ендоскопски преглед) уз циљано узимање узорака (биопсија - брзи тест уреазе, хистологија или култура),
- неинвазивни (преглед без сонде)- методе које откривају присутност ХП
- дувањем - доказивањем активности бактерије уреја издисајним тестом,
- преглед крви или пљувачке - присутности специфичних антитела у серуму и/или пљувачки заражене особе (ова метода није добра уколико се већ узимала терапија),
- преглед столице - доказом бактерије (антигена ХП) у столици болесника.

Лечење Хелико бактерије
Желудачни улкус изазван бактеријом хелико бактеријом лечи се препаратима који уништавају узрочника, смањују киселост желуца и облажу желучану слузокожу заштитним слојем. Хелико бактерија се уништава антибиотицима, али с обзиром на киселу средину у којој бактерија живи треба утицати и на смањење лучења киселине.

На тржишту се налазе две групе лекова за смањиване желучане киселости:
- Х2 - антагонисти (фамотидин ранитидин, циметидин)
Инхибитори протонске пумпе (омепразол, пантопразол, лансопразол)
Терапија је комбинована антибиотицима, блокаторима лучења киселине и лековима који делују заштитно на слузокожу. Тренутно је најпоузданија тзв. трострука терапија са два антибиотика против хелико бактерије у комбинацији са леком који блокира лучење киселине или са протективом (нпр. азитромицин + амоксицилин + омепразол). Тако се ублажују симптоми чира, елиминише његов узрочник и у више од 90% случајева спречава поновна појава болести (рецидив). Провера дејства лекова на хелико бактерију врши се ендоскопским прегледом или прегледом даха 4 недеље након спроведене терапије.

Антациди се користе за уклањање симптома обољења и као помоћна терапија. Ако улкус није узрокован хелико бактеријом није потребно узимати антибиотике, већ је довољно узимати блокаторе лучења киселине.
Компликације чира на желуцу могу бити крварење или перфорација када се обавезно се спроводе ендоскопија (гастроскопија, колоноскопија) или хируршки захват.

извори: стетоскоп.инфо
датум: 4.12.2023.