ГРОЗНИЦА ЗАПАДНОГ НИЛА

ЕТИОЛОГИЈА И ЕПИДЕМИОЛОГИЈА

Вирус Западног Нила је, поред вируса јапанског енцефалитиса, најраширенији узрочних тешких инфекција централног нервног система (у даљем тексту ЦНС).

Припадник је породице Flaviviridae и сврстава се у арбовирусе, јер се преноси убодом зараженог комарца. Комарци преносе вирус на животиње и на људе. Резервоар инфекције су најчешће птице, па први знак инфекције у некој средини може бити појава помора птица. Миграција птица погодује ширењу вируса у нове средине. Врућа, влажна лета погодују размножавању комараца, па самим тим и ширењу болести. Епидемиолошка истраживања су показала да у 4 од 5 пацијената болест пролази асимптоматски, док се код једног од 150 заражених јављају знаци инфекције ЦНС-а. Под повећаним ризиком за захватањем ЦНС-а су старије осове и хронични болесници (кардиолошки болесници, дијабетичари, онколошки болесници...). Код око трећине преживелих могу заостати неуролошка оштећења.

КЛИНИЧКА СЛИКА

Болест почиње након периода инкубације од 2 до 6 дана. Доминирају општи симптоми (повишена температура, грозница, мучнина, повраћање, болови у мишићима и зглобовима, главобоља-често у пределу иза очију). Код деце се често појављује розеолиформни осип. Болесниково је лице зажарено. Инфекција ЦНС-а се најчешће испољава као менингоенцефалитис, међутим за вирус Западног Нила је карактеристичко да може изазвати синдром сличан полиомијелитису са млитавим парализама. Могући су и облици са захватањем дисајне ускулатуре и кранијалних нерава. Чести су поремећаји свести, који се крећу од поспаности до коме. Што је дубљи поремећај свести, прогноза је лошија. Супротно томе, могу се појавити знаци надражености ЦНС-а, као што су халуцинације, делиријум, агитираност, дезоријентисаност, епилептички напади. Менингеални знакови мање су изражени или одсутни. Ток болести је акутан, али болесници могу данима бити врло лошег општег стања са продуженим трајањем поремећаја свести.

ДИЈАГНОСТИКА И ЛЕЧЕЊЕ

На дијагнозу вируса западног Нила треба посумњати у пацијената са симптомима захваћености ЦНС-а уз подата о уједу комарца. Од лабораторијских претрага је кључна анализа цереброспиналне течности-ликвора. Специфичне антивирусне терапије нема. Лечење је симптоматско. Кључно је код захваћености ЦНС-а почети са антиедематозном терапијом. У случају епилептичког напада и агитираности могу се користити барбитурати. Након завршетка лечења може бити потребма физикална терапија, али и психолошка потпора јер често заостају сметње концентрације, депресија, раздражљивост, опсесивно-компулсивни поремећај, појачан либидо, епилепсија.

Др Лука Мађарац, Инфективно одељење ОБ Панчево

Литература: „Клиничка инфектологија“ аутора Јосипа Беговца и сарадника, Медицинска наклада Загреб, 2019. године