Гихт (Arthritis urica)

Гихт или уратни артритис представља метаболичко обољење зглобова који је последица хиперурикемије и хиперуратемије (високог нивоа мокраћне киселине) настале због генетски условљеног ензимског поремећаја у метаболизму пурина. Гихт се карактерише акутним епизодама артритиса са рецидивима и последичном нефролитијазом или уратном нефропатијом (талог урата у медули бубрега). Ова болест се дели у две групе:

1. примарни гихт: настаје због хиперуратемије непознатог узрока или урођене грешке у метаболизму пурина,
2. секундарни гихт: настаје због хиперуратемије познатог узрока у оквиру болести и стања у којима је повећано стварање или смањено излучивање мокраћне киселине.

Најчешће се јавља код мушкараца после четврте деценије ( у 95% случајева), а веома ретко код жена (5% случајева) јер су хормонски заштићене деловањем естрогена.

Хиперуратемија је кључни биохемијски налаз у гихту, чији је узрок најчешће непознат. Мокраћна киселина је крајњи продукт метаболизма пурина, а пурини потичу из хране, из метаболизма нуклеинских киселина у ћелијама или настају биолошком синтезом. Повећана количина мокраћне киселине може настати или због њеног повећаног стварања или због смањеног излучивања. У већине болесника са гихтом постоје оба поменута поремећаја. У крви се мокраћна киселина налази у облику мононатријум-урата. Није још објашњено зашто урати имају посебан афинитет према зглобовима.

Који су симптоми гихта?
Болест почиње изненада, нагло, обично ноћу, са веома јаким боловима у зглобу, због чега се болесник боји сваког додира, па и додира покривача. Артритис је у почетку моноартикуларан (захвата један зглоб) и најчешће захвата зглоб палца. Зглоб је отечен, затегнуте, сјајне коже, пурпурно-црвене боје. Због изражене запаљенске реакције у зглобу се могу јавити језа, грозница и повишена температура. Запаљенски процес достиже максимум за 24 сата, траје неколико дана до две недеље и затим потпуно пролази. У периоду ремисије (период мировања болести) болесник нема никакве зглобне промене, а у крви постоји хиперуратемија. Следећи атак болести се јавља најчешће у првој години после првог напада. Постоји више провоцирајућих фактора акутног артритиса: гурмански оброци, алкохол, хируршка интервенција, повреда, нагло мршављење, лекови. Уколико болест дуже траје, временски интервали између рецидива су све краћи, а повећањем броја рецидива повећава се и број захваћених зглобова. Временом нелечена болест прелази у хронични стадијум који се карактерише присуством поткожних и костних тофуса-хронична уратна артропатија. Тофуси представљају огњишта исталожених урата након више година нелечене болести у хрскавици, синовији зглобова, бурзама, тетивама, на прстима шака, на колену и на ушним шкољкама. Уролитијаза (бубрежни каменчићи) најчешће претходи првом нападу гихта, а њиховом настанку погодује висока концентрација мокраћне киселине у урину. Уратна нефропатија се испољава после више година, али је у почетку незапажена због клинички благих симптома, а затим полако напредује и доводи до бубрежне инсуфицијенције која је узрок смрти око 18-25% болесника са гихтом.

Како се поставља дијагноза?
У крви је стално присутна повећана концентрација мокраћне киселине, која може бити повећана и у урину. У току акутног напада присутни су и неспецифични знаци акутног запаљења (повишена седиментација, позитиван Ц- реактивни протеин, повећан број леикоцита), а радиолошки се види оток меког ткива око запаљеног зглоба. Синовијска течност добијена из запаљеног зглоба изгледа веома замућено због великог броја леукоцита,а под микроскопом се виде кристали урата. Специфичне радиолошке промене за гихт виде се касно, у хроничном стадијуму. Прво се могу видети цисте, затим узуре и деструктивне промене типа ресорпције кости. Осим на ножном палцу, ове промене се могу видети и на другим зглобовима стопала. Типична промене је знак „удице“ на ножном палцу. Сигуран доказ гихта је доказ кристала мононатријум-урата у синовијској течности или тофусима.

Како се лечи гихт?
У лечењу гихта треба одвојити лечење артритиса од лечења хиперуратемије. Лечење артритиса почети што пре, јер ће се симптоми смирити раније. Треба дати максималну дозу нестероидног антиинфламацијског лека (НСАИЛ), најбоље индометацина или фенилбутазона. Са смирењем запаљења постепено смањивати дозу.

Свим болесницима са гихтом се препоручује одговарајући хигијенско-дијететски режим: са смањеним уносом протеина и масти, ограничење уноса алкохола и калорија. Саветује се узимање што веће количине течности ради превенције уролитијазе.

У тежим облицима болести, када постоје бубрежне манифестације, примењује се лечење лековима који коригују метаболички поремећај. Дугорочно узимање ових лекова коригује хиперуратемију, зауставља ток артритиса и стварање тофуса. Лечење гихта траје читавог живота.

Извор: симптоми.рс
датум: 13.7.2022.