Гастритис

Гастритис је хистолошки доказана инфламација слузокоже желуца. Дели се на акутни и хронични гастритис. Етиолошка подела гастритисе дели на инфективне и неинфективне. Откриће Хеликобактер пилори инфекције потпуно је променило поглед на етиологију гастритиса. Данас се зна да је најчешћи узрочник (у преко 90% случајева) инфективног гастритиса Хеликобактер пилори, а потом Хеликобактер хеилмани и ентеровируси.

Сиднејска класифицикација гастритиса из 1990. године ( унапређена 1994.) до данас је најпрецизнија и најсвеобухватнија јер је настала комбиновањем података о топографији, морфологији и етиологији гастритиса. Према Сиднејској класификацији, акутни гастритис се дели на: акутни хеморагични (ерозивни) гастритис, акутни Хеликобактер пилори гастритис, акутни флегмонозни (супуративни) гастритис . У односу на хронични гастритис, акутни гастритис се знатно ређе дијагностикује.

Хронични гастритис се, према Сиднејској класификацији , дели на: неатрофични, атрофични аутоимуни, мултифокални атрофични, хемијски, радијациони лимфоцитни, неинфективни грануломатозни, еозинофилни и други инфективни гастритиси.

Епидемиолошке студије указују на широку распрострањеност гастритиса. Процењује се да је половина светске популације инфицирана бактеријом Хеликобактер пилори, услед чега је хронични гастритис веома чест. Инфекција је чешћа у Азији, Јужној Америци и земљама у развоју. Старосна доб је везана за учесталост хроничног гастритиса. Код особа рођених пре 1950. године, инфицираност је око 50%, док је у кохорти рођених после 1980. године око 20%. Инфекција Хеликобактер пилори дешава се и у детињству и , уколико није лечена, код већине људи траје доживотно.

Акутни ерозивни гастритис може да настане као последица употребе лекова (салицилати, нестероидни антиинфламаторни лекови, кортикостероиди), дејства алкохола, намерног или задесног уноса каустичних супстанци, након великих хируршких интервенција, код опекотина, шока, хипотермије, у току инфекције цитомегаловирусом или херпес симплекс вирусом. Акутни Хеликобактер пилори гастритис се ретко дијагностикује зато што су симптоми краткотрајни и неспецифични.

Хронични гастритиси могу бити изазвани ентеровирусним или херпес симплекс вирусним инфекцијама, гљивама, имунолошки, лековима, Хеликобактер пилори бактеријом, зрачењем, идиопатски, у болестима попут саркоидозе, Кроновој болести, могу бити узроковано глутеном, жучи (билијарни рефлекс), исхраном са нитрозоаминима итд.

Акутни гастритис манифестује се као изненанадан, јак бол у пределу желуца, мучнином и повраћањем. У случају појаве крварења из оштећене слузнице желуца, јавља се хематемеза или мелена. Акутна Хеликобактер пилори инфекција обично се не дијагностикује јер су симптоми благи и неспецифични, трају око 7 дана, без обзира на то да ли је инфекција спонтано елиминисана или прелази у хроничну фазу. Хронични гастритис се најчешће јавља као бол у виду жарења у пределу желуца, мучнином, повраћањем, губитком или појачаним апетитом, осећајем тежине у желуцу и утиском да се храна тешко вари.

Дијагноза гастритиса поставља се на основу ендоскопског прегледа са биопсијама слузокоже из антрума и корпуса желуца, а у случају сумње на аутоимуни атрофични гастритис и из форникса желуца. Физикалним прегледом палпацијом се јавља бол у пределу желуца, а код болесника са Хеликобактер пилори бактеријом и задах из уста. У току дијагностичког алгоритма потребно је урадити комплетну крвну слику и преглед столице на окултно крварење. Тестови базалне и стимулисане киселе желудачне секреције код болесника са атрофични гастритисом указују на хипо или ахлоридију.

Лечење зависи од узрока гастритиса. Гастритис изазван бактеријом Хеликобактер пилори лечи се ерадикационом терапијом, спроводи се четворострука терапија – истовремена употреба два антибиотика, бизмута и инхибитора протонске пумпе или три антибиотика и инхибитора протонске пумпе , у трајању од 14 дана. Симптоматска терапија подразумева антациде, Х2 блокаторе, инхибиторе протонске пумпе. Из терапије је, уколико је то могуће, потребно искључити улцерогене лекове.

Компликације гастритиса (хроничног) изазваног бактеријом Хеликобактер пилори су пептички улкус (15-25%), аденокарцином желуца (1-2%), Б-ћелијски лимфом желуца ниског степена малигнитета (МАЛТ лимфом). Мелена и хематемеза се као компликације ретко јављају.

Прогноза хроничног гастритиса зависи од основног узрока, али је код већине болесника добра. Прогнозу погоршавају могуће компликације (пептички улкус, МАЛТ лимфом и карцином желуца). Болесници са хроничним атрофичним гастритицом имају 12-16 пута већи ризик за карцином желуца у поређењу са општом популацијом. Ризик за настанак аденокарцинома желуца је око 3 пута већи код болесника са пернициозном анемијом , што лоше утиче на прогнозу ове врсте гастритиса.

Текст на основу извора уредио др Октавијан Баба, лекар Интерног одељења, ОБ Панчево

Извори:

-„Интерна медицина“ уредници П. Сеферовић, Д. Мицић, Н. Лалић (2021.)

-„Интерна медицина“ Герд Херолд и сарадници (2016.)

-меданта.орг