Гасна гангрена

Гасна гангрена је тешко инфективно обољење које изазивају различити типови клостридија.

Одликује се карактеристичним локалним променама контаминиране ране са непријатним мирисом који се шири (рана може да се осећа и испод гипса непријатно), а такође, рана која је споља делује упаљено и тешким системским манифестацијама.

Клосиридије су грам-позитивни, облигатно анаеробни бацили. Стварају споре, које су отпорне у спољашњој средини.У организму инфицираних особа, у анаеробним условима, из спора се развијају вегетативни облици бактерија, које продукују различите егзотоксине.Гасну гангрену изазива неколико различитих врста клостридија. Ове клосиридије изазивају локални едем, некрозу ткива и системску интоксикацију. Споре клостридија се налазе у дигестивном систему различитих животиња, одакле доспевају у спољашњу средину и контаминирају земљиште.

Човек се инфицира спорама преко коже, односно повређеног ткива. Повреде могу настати на различите начине: у саобраћајном трауматизму, индустрији, пољопривреди, као и у ратним условима. Контаминација клостридијама може настати и при хируршким интервенцијама, порођају и абортусу, који се не обављају у стерилним условима.Гасна гангрена се најчешће јавља на повређеним екстремитетима и трбушним органима, нарочито материци и ректуму.Гасна гангрена је веома тешко обољење са неизвесном прогнозом. Смртност је висока и креће се од 40 до 80%.Споре које контаминирају рану, у анаеробним условима прелазе у вегетативне облике бактерија. Оне су способне да стварају биолошки веома потентне егзотоксине. Инкубација код гасне гангрене је време од повређивања до првих манитестација болести. Креће се од неколико сати до 3-4 дана, ретко до 20 дана.Болест почиње нагло, болом на месту повреде, који је присутан и у околном, здравом ткиву.

Кожа изнад захваћеног места је глатка, напета, едематозна и бледа (локални целулитис). Даљим ширењем, промене се брзо мењају. Јавља се воде­наст, убрзо сукрвичав секрет из ране.На притисак, под кожом се осећају крепитације. Могу се истиснути гасни мехурући из захваћених промена.Некада се види пролабирани, едематозни мишић, потиснут већом количином створених гасова. Резултат литичких локалних процеса су некроза и гангрена оболелог мишићног ткива. Напредовањем локалних промена испољавају се знаци опште интоксикације. Болесници су бледи и адинамични. Јављају се тахикардија и артеријска хипотензија (снижени крвни притисак).Испољена је склоност ка колапсу и шокном стању. Због интензивне рабдомиолизе (распадање попрећно пругастих мишића) развијају се акутна тубуларна некроза и бубрежна инсуфицијенција.Нелечена болест доводи до токсичног шока, поремећаја свести и смртног исхода.

За дијагнозу болести одлучујуће су типичне локалне промене претходно повређеног ткива, присуство гасних мехурића и крепитација у ткивним променама, као и брзо ширење некроза.На рендгенском снимку локалних промена могу се видети мехурићи гасова у поткожном ткиву и мишићима. Клиничку дијагнозу потпомаже изолација клостридија из некротичних ткивних маса.У фази бактеријемије могуће је изоловати клостридије из крви болесника.

Лечење гасне гангрене је сложено. Обухвата неколико поступака, у зависности од фазе болести и степена клиничког испољавања.Хируршко лечење локалних промена је обавезно.Неопходно је уклонити евентуално страно тело и друге присутне изворе инфекције. Такође је важно уклонити све оштећене делове ткива, чиме се спре­чава даља интоксикација организма. У хируршким поступцима треба бити радикалан, укључујући и ампутацију екстремитета. Неопходна је примена антибиотика. Они сузбијају бактерије на улазном месту инфекције и спречавају системске компликације. Препоручују се пеницилин у високим дозама, или неки од следећих атибиотика: метронидазол, хлорамфеникол, клиндамицин или амикацин.Серотерапија има своје место у лечењу гангрене. Прирнењује се поливалентни серум који садржи антитела против 5 најчешћих токсина гангрене. Он неутралише циркулишуће токсине у крви оболеле особе. Савремено лечење гасне гангрене спроводи се и применом кисеоника под повишеним притиском у тзв. хипербаричним коморама. Овим поступком се смањују анаеробни услови ткивне средине, побољшава оксигенација захваћеног ткива, спречава развој клостридија и смањује њихов патолошки ефекат.

Извори:

Аутор текста др мед. Драган Стојићевић, дечји хирург УДК Тиршова

https://simptomi.rs/bolesti/22-infektivne-bolesti/1702-gasna-gangrena?showall=&start=3