Периферне парализе нерва фацијалиса

Парализе нерва фацијалиса после повреде пирамиде темпоралне кости могу да буду ране и касне. Ране парализе настају у тренутку повређивања, а касне неколико часова или неколико дана после повреде. Ране парализе су теже и имају лошију прогнозу, мада има и изузетака. Индикације за хируршки захват не треба заснивати само на овом податку, тим пре што није увек лако и једноставно проценити да ли је реч о раној или касној парализи. Ако је болесник изгубио свест у тренутку повређивања, функција фацијалног живца може да се испита тек пошто болесник доде к свести, а за то понекад може да прође и више дана. У тим случајевима не може да се провери када је настала парализа.

У индикацији за хируршки захват код периферне парализе нерва фацијалиса врло важну улогу има подражљивост овог живца. Потребно је одмах после повреде, или чим то буде могуће, електродијагностички испитати и у кратким временским размацима обављати контролне електродијагностичке прегледе. На основу ових испитивања треба проценити степен и природу оштећења живца, као и ток парализе, или треба пратити да ли се функција живца погоршава или опоравља.

Радиолошким методама, а нарочито комјутеризованом томографијом, мора се тачно локализовати фрактурна линија у односу на сегмент фацијалног живца у пирамиди темпоралне кости. На овај начин треба прецизирати да ли фрактурна линија прелази преко фацијалног канала и да ли га захвата. Уколико се ради о периферној парализи нерва фацијалиса с тешким електродегенерационим променама, ако се стање живца не поправља већ можда погоршава, а нарочито у случајевима када фрактурна линија иде преко фацијалног канала, треба што пре учинити хируршки захват.

У случајевима када се електродијагностичким испитивањем установи лакша или пак тежа повреда живца али се уочава његов брзи опоравак, као и у случајевима када фрактурна линија не иде преко фацијалног канала, болесника треба лечити конзервативно. Операцију треба извести само ако конзервативна терапија не доведе до опоравка функције живца у догледно време.

Кондуктивна наглувост

Повреде темпоралне кости могу да доведу до трајне кондуктивне наглувости због руптуре бубне опне или повреде слушних кошчица. Ако је кондуктивна наглувост већа од 30dB и траје дуже од два месеца, треба посумњати на прекид континуитета ланца слушних кошчица. Ако је губитак слуха мањи од 30 dB, то указује да је ланац слушних кошчица интактан.

Инкус је највулнерабилнија слушна кошчица и она се дислоцира у инкудостапесном и инкудомалеусном зглобу, или пак оба зглоба могу да буду дезартикулисана. Малеус је обезбеден помоћу предњег и латералног малеусног лигамента и помоћу припоја тетиве мишића затезача бубне опне. Стапес је стабилизован анулусним лигаментом и стапесном тетивом.

Лечење се изводи путем микрохируршких операција. Ако је кондуктивна наглувост узрокована трајном перфорацијом бубне опне, треба учинити мирингопластику, а ако је изазвана дислокацијом слушних кошчица - учинити осикулопластику. Ови захвати се изводе два-три месеца после повреде, пошто се опште стање болесника нормализује, а локално се у средњем уву излече могући запаљенски процеси настали после повреде.

Извор: симптоми.рс
Датум: 24.4.2022.