1 2 3 4 5

Вести



ЕШЕРИХИЈА КОЛИ (ESCHERICHIA COLI)

Ешерихија коли чини знатан део физиолошке микрофлоре цревног тракта људи и животиња. Првенствено борави у дебелом цреву.
Ешерихија коли је врста бактерије из рода „Escherichia" и породице „Enterobacteriaceae" и широко је распрострањена у природи. Убраја се у групу тзв. колиформних бактерија тј. бактерија које се редовно или веома често налазе у људској столици и које при санитарним прегледима воде за пиће и намирница служе као индикатори фекалне контаминације.

Ешерихија коли је аеробна и факултативно анаеробна бактерија, добро успева у лабораторијским условима, већини серотипова је оптимална температура за размножавање око 37°C. Припада прилично отпорним бактеријама: месецима може живети у води и земљи, а дуго на разним предметима. У различитим врстама хране и намирница лако се и брзо размножава. Топота од 60°C убија их након 15 мин.

Пут преношења
Будући да ове бактерије нормално живе у цревима човека, изазивају болест само уз одређене предуслове, ако доспеју из црева у неке друге органе и ткива.

Патолошки (медицински) значај
Пиогене инфекције - изазивају углавном сојеви Ешерихија коли који се налазе у микрофлори здравог људског организма. Најчешће пиогене болести које изазивају су инфекције мокраћних и полних органа.
Инфекције мокраћног система обухвата све инфекције локализоване на било ком делу мокраћног система – у бубрезима, уретерима (цеви којима пролази мокраћа из бубрега у бешику), мокраћној бешици, или уретри (цев којом мокраћа истиче из бешике). Најчешће инфекције мокраћног система су циститиси (упала мокраћне бешике).
Како су Ешерихија коли нормално присутне у цреву, због анатомске близине оне могу доспети у бешику и ту изазвати инфекцију. У урогениталном тракту човека редовно се налази мањи или већи број Ешерихија коли (нормална микрофлора). Бактерије које доспевају у бешику обично се уклањају током мокрења. Међутим, ако бактерије остану у бешици, лако и брзо се размножавају што доводи до инфекције. Инфекцијом се сматра ако се у мокраћи налази велики број бактерија ( 100.000 или више у 1 мл мокраће) исте врсте, или чак и мањи број али врло патогених бактерија. Приликом циститиса Ешерихија коли може пенетрирати преко мокраћовода у бубрег и изазвати упалу бубрега (пијелонефритис).

Знаци инфекције мокраћног система су: супрапубична осјетљивост, бол или печење приликом мокрења, учестало мокрење и ургентно мокрење, замућена мокраћа, крв у мокраћи, измењен и неугодан мирис мокраће.

Могуће су и хепатобилијарне, перитонеалне, кожне и плућне инфекције. Ешерихија коли је важан узрочник бактеријемије до које често долази без видљивог улазног места. Овај је организам такође опортунистички патоген који узрокује болест у пацијената чији су одбрамбени механизми оштећени неком другом болешћу (нпр. карцином, дијабетес или цироза) или у оних који су лечени кортикостероидима, зрачењем, антинеопластичном или антибиотском терапијом. Бактеријемија и менингитис које узрокује Ешерихија коли, чести су у новорођенчади, а особито недоношчади. Ентеротоксична и ентеропатогена Ешерихија коли узрокују пролив коддојенчади и путнички пролив код одраслих. Ентерохеморагични сојеви Ешерихија коли узрокују хеморагични пролив који може бити компликован хемолитичко-уремичким синдромом. Други сојеви ентероагрегативне Ешерихија коли почели су се појављивати као потенцијално важни узрочници дуготрајног пролива код деце у тропским подручјима и код болесника са сидом.

Ешерихија коли често изазива и инфекције жучне кесе и жучних путева. Може узроковати и упалу слепог црева, упалу потрбушнице, гнојне упале коже и рана. Бактерије Ешерихија коли могу с места примарне локализације продрети у крв и изазвати сепсу.

Цревна обољења
Сматра се да постоје најмање четири различите групе патогених сојева Ешерихија коли које проузрокују интестиналне инфекције.

Ентеротксичне Ешерихија коли– колериформни синдром. Ентеротоксични сојеви Ешерихија коли колонизују горње партије танког црева без пенетрациује цревне слузокоже и нису инвазивни. Излучују ентеротоксине који проузрокују губитак течности и електролита из интестиналних ћелија.

Ентероинвазивне Ешерихија коли – дизентериформни синдром. Не продукују ентеротоксине, већ пенетрирају у епителне ћелије слузокоже колона и у њима се размножавају. Инфекција се одликује типичним дизентеричним, крваво-слузавим столицама.

Ентеропатогене Ешерихија коли- ови сојеви изазивају акутни гастроентеритис код одојчади и мале деце. Сојеви нису инвазивни, мада проузрокују патолошкохистолошке промене цревног епитела. Механизам патогеног дејства није довољно познат.

Ентерохеморагичне Ешерихија коли – ови сојеви су одговорни за синдром описан као хеморагични колитис настао услед алиментарне интоксикације. Сојеви нису инвазивни, али продукују велике количине цитотксина (веротоксин) сличног шигела-токсину, који оштећују интестиналне ћелије и доводи до њихове некрозе.

Ентероадхерентне Ешерихија коли– најчешћи су узрочници дијареје путнуика, али су механизми патогености и фактори вируленције ових сојева још предмет истраживања.

Микробиолошка дијагностика
За изоловање Ешерихија коли најчешће се користи фецес, а зависно од ванцревне локализације патолошког процеса: урин, жуч, гној, ликвор и крв за хемокултуру. Код алиментарних токсиинфекција узима се: повраћани садржај односно испирак желуца, остаци сумњиве намирнице, као и фецес. Раде се микроскопско испитивање, културелно испитивање, биохемијско испитивање, серотипизација (реакција аглутинације), доказивање токсина (култура ћелија или ЕЛИСА и преципитински тест), имунофлоресценција.

Лечење
Лечење се може започети емпиријски, а затим га треба модификовати на основу антибиограма. Иако је већина сојева још увек осетљива на ампицилин и тетрациклине, други лекови се све чешће употребљавају, укључујући пиперацилин, цефалоспорине, аминогликозиде, триметоприм-сулфаметоксазол и хинолоне.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 4.12.2023.