ЕМОЦИОНАЛНА ГЛАД

Емоционално преједање подразумева конзумирање хране које не прати физиолошке и биолошке потребе. Дакле, ради се о нездравом обрасацу исхране који у ширем смислу јесте класификован у психијатријске поремећаје из групе поремећаја исхране.

У случају да постоји и поремећај расположења или анксиозни поремећај, ради се о два поремећаја код једне особе - поремећају исхране и поремећају из групе афективних и/или анксиозних поремећаја. Емоционална глад је у основи свих поремећаја исхране, и клиничких и субклиничких облика.

Шта је глад?
Постоји разлика између физиолошке глади и узимања хране из неких других разлога - емоционалне глади. Обрасци понашања који карактеришу физиолошку глад јесу следећи:
- Јавља се постепено и појачава се временом.
- Постоји потреба за различитим намирницама.
- Не постоји жудња о некој конкретној намирници.
- Током оброка се јавља осећај ситости који је сигнал да треба да се престане са конзумирањем хране.
- После оброка нема осећања кајања.

Емоционалну глад карактеришу следећи обрасци понашања:
- Осећање глади које се мора утолити изненада.
- Постоји потреба за одређеном врстом хране.
- Особа се преједа и не осећа ситост и пуноћу.
- После оброка постоји осећање кривице или стида.

Како се успоставља однос према храни?
Однос према храни, према осећању глади и ситости и начин на који се храна конзумира успоставља се још од рођења. У односу према храни, важну улогу има веза између мајке и детета, зато што представља први значајан однос, однос који формира модел за каснија искуства. Основа те примарне везе је храњење.

Храна и пријатност
Храњење и пријатност су блиско повезани од најранијих дана живота. Са друге стране, тешкоће храњења и глад су повезани са непријатношћу и неугодношћу. Најраније емоције су прво испољене и доживљене у овом односу.
Неке бебе имају већу потребу за контактом, додиром, а неке не могу да толеришу фрустрацију коју осећају. Мајке, с друге стране, због сопствених потешкоћа (нпр. депресивности), нуде храну уместо да збрину друге потребе детета. Резултат ове интеракције је да дете не тумачи тачно своје унутрашње стање и не може да одговори на то на адекватан начин, да се само умири.
За оне који нису успели да науче да постигну самоумирење у ситуацијама када је потребна утеха, окретање храни има смисла, јер је то деловало раније током живота. Скоро сваки нерешени психодинамички конфликт који се јавља у свакој фази психосексуалног развоја може се повезати са преједањем. Јасно је да конзумирање хране може бити повезано са неутрализацијом непријатних осећања, али је јасно и да се ради о неприлагођеном облику самолечења.

Храном се најчешће неутралишу осећања као што су:
- туга,
- усамљеност,
- незадовољство,
- нервоза, фрустрација,
- унутрашњи притисак,
- анксиозност,
- кривица,
- несигурност.

Међутим, до преједања долази и у стањима досаде или умора. Досаду можемо назвати „кишобраном емоција“, јер покрива друга емоционална стања - усамљеност, празнину, тугу. У стању досаде може се јавити жудња за нечим врло слатким или врло сланим, односно за нечим што ће нагло подићи ниво шећера у крви и изазвати нагли скок неуротрансмитера због којих ћемо се на кратко осећати боље. Уношење угљених хидрата подиже ниво триптофана у мозгу, чиме се убрзава синтеза и ослобађање серотонина што има антидепресивне ефекте.

Студије су показале да гојазни људи који жуде за угљеним хидратима пријављују да се осећају мање депресивно, смиреније и опуштеније након узимања оброка богатих угљеним хидратима. Због тога, одређене особе, слично зависницима од дрога, бирају храну богату угљеним хидратима како би неутралисали болна осећања. Међутим, упркос краткотрајном осећању пријатности после преједања, посебно уколико се ради о већим количинама хране, особа осећа кривицу или стид.

Емотивно преједање и гојазност
Емотивно преједање може довести до појаве других поремећаја исхране, гојазности, дисморфофобчних теогоба, депресивности. Емотивно преједање и гојазност на неки начин условљавају једно друго: особа се преједа из емоционалних разлога и временом постане гојазна, а онда незадовољство због гојазности постане један од узрока преједања.

Свако зна да ако ишчупате коров на површини, он ће поново израсти. Да бисте га заувек елиминисали, морате ишчупати корен. Слично томе, наше скривене емоције и мисли које су ван нашег свесног, мотивишу многе наше акције. Емоционално преједање можда нема смисла разматрано са површног аспекта, али увек постоји основно објашњење за то понашање.
Важно је да особу која има овај проблем прегледа психијатар како би се поставила права дијагноза и како би се адекватно могло приступити лечењу. У иницијалној фази лечења, фокус је на томе да се прекине компулзивно преједање, те се укључује и нутрициониста у лечење. Нутритивна едукација је важан део раног третмана и третмана уопште. Редукцијом конзумирања хране које има неку од функција које смо горе навели, може да дође до испољавања изразитије депресивне и анксиозне симптоматологије. Важно је да психијатар процени депресивност пацијента те да у случају потребе ординира и одговарајућу фармакотерапију. Помоћ потражити код стручних и едукованих лица.
У међувремену док се не започне психијатријски и/или психотерапијски третман светујем следеће:
- Престаните са дијетом. Многи пацијенти покушавају да реше емоционалну исхрану тако што спроводе редукциону дијету. Са психолошке тачке гледишта, дијета укључује депривацију што заузврат, доводи до преједања и ствара се зачарани круг.
- Утврдите везу између ваших емоција и ваше исхране. Пацијенти често описују искуство ‘зомбирања’ док једу, да су у стању без мисли или емоција. То празно стање је привремена заштита од бола и мисли.
- Размислите која су то специфична осећања која покушавате да избегнете. Мислите о следећем: Шта вам је више потребно у животу? У којим областима се осећате ускраћено?
- Размислите да ли једете ради утехе. Јести за утеху може значити да желимо да о нама брине неко други, па тако и не чуде изрази “гладан љубави и гладан пажње”.
- Промените начин на који разговарате са собом. Када почнете да критикујете себе, замислите да кажете те речи неком другом. Да ли бисте их изговорили? Шта би рекли другој, блиској особи да се пожали како повремено једе и преједа се? Понашајте се као свој најбољи пријатељ.
- Пронађите алтернативе за храну. То може бити дружење, шетња, спорт, читање књига. Када се осећате добро смислите алтернативне активности у којима уживате и покушајте да се њима препустите а не неком укусом залогају.
- О ”емоционалном преједању” данас говори скоро свако - почев од нутрициониста, тренера, затим и људи који се у својој свакодневној пракси баве емоцијама - психијатри и психолози, па све до оних који се сами боре са овим проблемом и они који су се лечили од неког облика поремећаја исхране. Термин емоционално преједање је свакодневном говору потпуно прихваћен.
Уколико сумњате на имате поремећај исхране, обратите се едукованом лицу.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 31.8.2023.