Пораст оболелих од емболије плућа
Нажалост емболија плућа, све чешће се дијагностификује код млађих људи али погађа и старије особе. Плућна емболија настаје када тромб из дубоке венске циркулације стиже до срца или плућне циркулације и долази до запушења крвног суда када може доћи до смрти. Чак једна трећина пацијената када доживи емболију не дође до лекара, догоди се напрасна смрт. Кардиолог др Станислав Милошевић објашњава који је настанак плућне емболије.
"Најчешћи узроци тих плућних емболија су дубоке венске тромбозе, нарочито доњих екстремитета, то је она упала дубоких вена ногу и ако наши пацијенти виде да им је натекла пре свега једна нога, натечена, црвена морају се што пре обратити свом лекару да би се евентуално поставила дијагноза те дубоке венске тромбозе. Који је потенцијално најчешће узрок тих плућних емболија. Даље, врло често узрок су стања после ортопедских операција. Значи операција колена, операција кука, где се према препорукама примењује орална антикоагулантна терапија или нискомолекуларни хепарин у превенцији настанка тих плућних емболија али код пацијената који се довољно брзо не покрену, који постају дуже непокретни они су ризични за настанак тромбова у тим деловима. Такође ризичне особе за настанак плућних емболија су особе женског пола које примењују оралну конрацептивну терапију. Некада се деси да ми поставимо дијагнозу плућне емболије, а тек накнадно установимо да тај пацијенти има неки карцином који је можда често и узнапредовао. Све малигне болести су често ризик за настанак плућних емболија", рекао је специјалиста кардиологије др Станислав Милосевић , начелник службе за интернистичке гране Опште болнице Панчево
У ризичне категорије спадају и пушачи, гојазне особе, непокретне особе.
"Ризични за настанак су пацијенти који су гојазни, који су пушачи а имају нека друга обољења па су више везани за кревет или за столицу за фотеље. Такви пацијенти би требало да примењују дугорочно антикоагулантну терапију као превенцију тих плућних емболија. Или пацијенти који су пушачи иду на дуге прекоокеанске летове или нека друга путовања колима, аутобусом где седе у одређеном положају где се накупља крв у доњим екстремитетима такође су ризични за дубоке венске тромбозе и за настанак плућних емболија", објашњава специјалиста кардиологије др Станислав Милосевић, начелник службе за интернистичке гране Опште болнице Панчево
"Сада како се поставља дијагноза тих плућних емболија. Када пацијенти имају неке симптоме или знаке плућних емболија, код тих мањих плућних емболија то су, мања настала вртоглавица, лупање срца које је праћено гушењем, општом слабошћу, код мало већих плућних емболија може настати и напрасно криза свести, ми лекари посумњао да је то плућна емболија. Најчешће у пријемној амбуланти се уради ЕКГ, ако постоји сумња на плућну емболију уради се Де-димер. Када постоји клиничка сумња ми урадимо Ултразвук или као златни стандард пулмоангиографију која је доступна у нашој болници читавих 24 сата сваки дан. Или потврдимо сумњу настанка плућне емболије или кажемо да симптоми и тај повишен Де-димер нису узрок настанка тих плућних емболија већ пацијенти могу и амбулантно трагати за разлозима тих симптома и повишеног Де-димера" рекао је специјалиста кардиологије др Станислав Милосевић, начелник службе за интернистичке гране Опште болнице Панчево
Извор:
РТВ Панчево