ЗНАЧАЈ ЕЛЕКТОКАРДИОГРАМА (ЕКГ)
Електрокардиограм (ЕКГ) је једна од најважнијих дијагностичких метода испитивања у кардиологији. Регистровање ЕКГ-а је веома деликатан поступак кога изводи медицинскса сестра и током кога се строго треба придржавати правила како би електрокардиограм био коректан и спреман за описивање од стране лекара.
ЕКГ је јефтина и неинвазивна метода и може се понављати све док запис не буде коректан, а да при томе пацијент није угрожен.
ЕКГ представља снимак срчане активности, тј. он представља графички приказ електричне активности срца. ЕКГ се врши помоћу електрокардиографа, уређаја који региструје електричне импулсе срца и претвара их у запис на папиру.
Срчане ћелије генеришу електричне импулсе који се шире кроз срчани мишић. Ови импулси се детектују помоћу електрода постављеним на кожи пацијента, и уређај снима њихове електричне активности. Затим се запис анализира лекар како би се утврдило да ли постоје абнормалности.
Кардиоваскуларна обољења представљају водећи здравствени проблем данашњег друштва и најчешћи узрочник смртности људи. Недостатак слободног времена и преоптерећеност послом, у комбинацији са свакодневним стресом, мањком физичке активности и лошим животним навикама, представљају факторе ризика који неповољно утичу на појаву различитих тегоба везаних за рад срца и крвне судове. Зато су редовни кардиолошки прегледи основа за рано идентификовање различитих срчаних обољења, постављање прецизне дијагнозе и примену адекватне терапије. У процени кардиоваскуларног здравља, једна од најпоузданијих и најстаријих дијагностичких метода је ЕКГ, помоћу кога се могу открити различита срчана обољења.
Приликом извођења ЕКГ-а, пацијент се обично поставља у лежећи положај, а електроде се постављају на специфична места на телу (обично на грудима, рукама и ногама). Електроде су повезане са електрокардиографом који региструје срчане импулсе и ствара запис. Поступак је безболан и траје само неколико минута.
ЕКГ преглед омогућава да се дијагностикује велики број стања, пре свега: - Убрзан или успорен рад срца - Аритмије, односно неправилан рад срца - Проблеми у спроводљивости имплуса (одређени блокови) - Исхемијска болест срца (ангина пекторис, акутни или прележани инфаркт миокарда) - Перикардни излив - Плућну емболију - Хипотермију - Скрининг хипертрофичне кардиомиопатије и адолесцената , као део контроле у спортовима за појаву изненадне срчане смрти - Израдом ЕКГ-а се некада могу добити и посредне информације о некардиолошким поремећајима: поремећаје електролита (хипо/ хиперкалијемија, хипо/хиперкалцемија); токсичност неких лекова (дигиталис, трициклични антидепресиви); интракранијалним поремећајима (пре свега хеморагији), итд. - ЕКГ је користан и за праћење успешности примењене терапије због претходно утврђеног срчаног обољења.
Осим у наведеним случајевима, сваки лекар је дужан да уради ЕКГ испитивање уколико се пацијент пожали на следеће симптоме: - бол у грудима - вртоглавицу и синкопу - срчане палпитације односно осећај прескакања срца - убрзан пулс - недостатак ваздуха - малаксалост, умор и слабу толеранцију физичког напора
Кроз редовно ЕКГ праћење може се открити присуство срчаних поремећаја и правовремено реаговати на њих, чиме се спречавају озбиљније компликације и продужава живитни век.
Извор:
Текст на основу извора уредила др Мирјана Карличић Вујичин, лекар на специјализацији Интерног одељења ОБ Панчево
1. Манојловић Д. и сарадници. Интерна медицина. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд: 2003.
2. 3. Калезић Н. Иницијални третман ургентних стања у медицине. Медицински факултет, Београд: 2013.