Дисеминована интраваскуларна коагулација

Дисеминована интраваскуларна коагулација (ДИК) стечени је поремећај хемостазе. Карактерише се бројним тромбозама, у малим крвним судовима, које могу довести до иреверзибилног оштећења органа, а клинички се најчешће испољава тешким, благим или супклиничким крварењем.

ДИК је драматичан поремећај хемостазе у целини укључујући зид крвног суда, тромбоците, чиниоце коагулације, фибринолитички систем, инхибиторе, кинин и комплемент систем.Дисеминована интраваскуларна коагулација није посебан ентитет већ настаје као компликација добро дефинисаних клиничких стања, као што су компликације у трудноћи, малигнитети, масивне повреде и бактеријске сепсе. У свим случајевима покретачки механизам је познат. На пример, малигнитети, трауматизовано или некротично ткиво ослобађају ткивни фактор, а ендотоксин из грам-негативних бактерија активира XII чинилац или повећава експресију ткивног фактора на површини моноцита и ендотелних ћелија што доводи до активирања коагулације.

Клиничка слика зависи од степена и тежине синдрома. Већина болесника има пространа крварења по кожи и слузокожи, на местима венепункција, око катетера и хируршких инцизија. Знатно ређе болесници са ДИК-ом имају акроцијанозу, тромбозе и прегангренозне промене на прстима, гениталијама, носу, односно тамо где је проток крви значајно смањен због вазоспазма и микротромбоза.

Лабораторијска испитивања показују тромбоцитопенију, схизоците, фрагментиране еритроците, продужено протромбинсkо и тромбинско време, смањен фибриноген и факторе коагулације уз повишене вредности фибрин-деградационих продуката.

Лечење зависи од клиничке слике.Када постоје компликације у трудноћи, као што су абрупција плаценте и сепса, брз порођај фетуса и плаценте и примена антибиотика доводе до заустављања ДИК-а. Болеснике са крварењем, као доминантним симптомом, треба лечити плазмом ради надокнаде утрошених коагулационих чинилаца и концентрованим тромбоцитима ради корекције тромбоцитопеније .Болесници са акроцијанозом , почетним гангренама или тромботичним проблемима захтевају хитно антикоагулантно лечење интравенским хепарином. То је логичан приступ да би се смањило стварање тромбина и превенирала даља потрошња коагулационих чинилаца. Такође, хепарин се профилактички примењује у лечењу ДИК-а у акутној промијелоцитној леукемији у току индукционе полихемиотерапије. Међутим, већина болесника са благим ДИК-ом лече се трансфузијом плазме и тромбоцита, без примене хепарина.

Хронична дисеминована интраваскуларна коагулација не реагује на оралну антикоагулантну терапију; може се контролисати дуготрајном применом хепарина . У болесника са ДИК-ом и метастазама тумора, када је основну болест немогуће контролисати, потребно је спровести дуготрајну профилаксу.

Извор:

Др Ивона Миленковић, ОБ Панчево

Ikezoe T. Advances in the diagnosis and treatment of  disseminated intravascular coagulation  in haematological malignancies. Int J Hematol. 2021 Jan;113(1):34-44.