1 2 3 4 5

Вести



ДИЛАТИРАНА КАРДИОМИОПАТИЈА (ДИЛАТАЦИЈА СРЦА)

Дилатирана кардиомиопатија (проширено срце) се карактерише дилатацијом срчаних шупљина са оштећеном пумпном функцијом, што се клинички најчешће манифестује конгестивном срчаном инсуфицијенцијом.

Узрок настанка
Етиологија је непозната, а сматра се да вирусне инфекције, алкохол и различити токсини могу утицати на настанак кардиомиопатије овог типа. Патоанатомски се налази увећање срца у целини, постоји дилатација (проширење) свих срчаних шупљина, валвуле су нормалне, често постоји тромб у пределу врха срца а коронарне артерије су непромењене.

Клиничка слика
Почетак болести је обично постепен, могућ је дужи асимптоматски период са умереном кардиомегалијом. Болест се најчешће испољава у средњем животном добу, чешће у мушкараца. После више месеци или чак и година, настаје симптоматски период када се појављују симптоми инсуфицијенције левог срца: замор, гушење при напору, ортопнеја, пароксизмална ноћна диспнеја, па и плућни едем. Честе су палпитације ( лупање срца), а некада је присутан и бол у грудима. Касније се јављају периферни едеми (отоци), набреклост вена и оток трбуха-као симптоми и знаци попуштања десног срца. Могуће су и периферне емболије услед тромбозе срчаних шупљина. Објективним прегледом налази се бледило, цијаноза периферног типа (модра пребојеност прстију, носа, ушних шкољки и сл), набреклост вратних вена и знаци кардиомегалије.

Дијагноза
Поставља се на основу анамнезе, клиничке слике, физикалног прегледа, ЕКГ-а, рендгенографије, ултразвука, катетеризације срца.

Лечење
Пошто узрок дилатиране кардиомиопатије није познат, нема ни специфичног лечења. Спроводи се, уз поштеду болесника већих напора, симптоматско лечење срчане инсуфицијенције диуретицима, дигоксином, АЦЕ инхибиторима, антиаритмицима.

При постојању ризика од системских емболија потребно је дати орални антикоагуланс. При постојању значајне митралне и трикуспидалне регургитације долази у обзир анулопластика митралног или трикуспидног ушћа. У болесника са изразитом дилатацијом срчаних шупљина и срчаном инсуфицијенцијом рефрактерном на описану терапију - у обзир долази трансплантација срца.

Хигијенско - дијететске мере, нарочито смањење телесне тежине, контролисано уношење кухињске соли, умерена физичка активност и обавезан дневни одмор, неопходне су за већину болесника.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 28.10.2022.