ПЕРИТОНЕАЛНА ДИЈАЛИЗА

Отприлике 85% америчких пацијената са терминалним стадијумом ХБИ заврши на хемодијализи. Апсолутне индикације за дијализу укључују озбиљно преоптерец́ење телесном течношћу отпорно на диуретску терапију, тешка хиперкалемија и/или ацидоза, тешка енцефалопатија непознатог узрока и перикардитис или други серозитиси. Не постоји прецизно дефинисана вредност серумског креатинина, урее у крви, клиренса креатинина или брзине гломеруларне филтрације (GFR) које ће се користити као гранична вредност за започињање дијализе. Ипак, код већине пацијената ће се озбиљни симптоми и компликације развити када је GFR испод 10ml/min.

Перитонеална дијализа (ПД) не захтева директан приступ циркулацији. Потребно је постављање перитонеалног катетера који омогуц́ава инфузију раствора дијализата у трбушну шупљину. Ово обезбеђује пренос растворених материја (тј. урее, калијума, других уремичних молекула) преко перитонеалне мембране, која служи као „вештачки бубрег.” ПД је далеко мање ефикасна у чишц́ењу крвотока од хемодијализе и стога захтева дуже трајање терапије. Пацијенти углавном имају избор у одлучивању како ће вршити “чишћење” сопствене крви (2–3l дијализата, 4–5 пута током дана) или ће користити аутоматизовани уређај ноћу. У поређењу са ХД, ПД нуди независност и флексибилност и “нежнији” хемодинамски профил, уз боље очување резидуалне бубрежне функције. Опет, за болеснике са познатом, прогресивном ХБИ, планирање будуц́е ПД је тешко, и често подразумева благовремену уградњу ПД катетера који ће се користити месецима или чак годинама од појаве завршног стадијума ХБИ.

Перитонитис је најважнији компликација ове методе. Презентује се боловима у трбуху и мутним дијализатом; број леукоцита перитонеалне течности је типично >100/мл, 50% чине неутрофили. Пратећа опасност је губитак протеин који се повец́ава неколико пута током епизоде перитонитиса. Ако је тешка или продужена, епизода перитонитиса може индиковати уклањање перитонеалног катетера или чак прекид овог модалитета лечења и прелазак на хемодијализу. Грам-позитивни организми (нарочито Staphylococcus aerus и друге Стафилококе) доминирају у узетом перитонеалном узорку; Псеудомонас или гљивичне (обично Кандида) инфекције имају тенденцију да буду отпорније на медицинску терапију и најчешће захтевају уклањање катетера.

Текст на основу извора уредио др Милош Николић, ОБ Панчево

Извор:

-McGraw-Hill, " Harrison's Manual Of Medicine, 20th Edition“ Health Professions Division, New York (2019): 778-780.

-Peritoneal dialysis - Mayo Clinic. (2023, May 2). https://www.mayoclinic.org/tests-procedures/peritoneal-dialysis/about/pac-20384725#dialogId28064017