Дијабетесна ретинопатија

Дијабетес је најчешћи узрок слепила код радно способне популације старости од 20-65 година. Слепило је 25 пута чешће код дијабетичара него код опште популације и његова инциднција је 50-65 на 100.000 популације дијабетичара годишње у Европи. Међутим, брижљивом негом, оштећење вида услед дијабетеса може се спречити код великог броја пацијената.

Фактори ризика за дијабетесну ретиналну болест :
• Лоша контрола гликемије,
• Повећан крвни притисак
• Дужина трајања дијабетеса
• микроалбуминурија и протеинурија
• Повећани триглицериди и смањен хематокрит
• Трудноћа
• Серумски холестерол, за макуларне ексудате и едем (нивои HDL и LDL холестерола предвиђају клинички значајан макуларни едем и тврде ексудате, али не и пролиферативну ретинопатију или прогресију ретинопатије )

Сматра се да су пацијенти са мултиплим факторима ризика под високим ризиком за настанак дијабетесне ретиналне болести.

Опште препоруке:
1. За редуковање ризика или успоравање прогресије ретинопатије, оптимализовати контролу гликемије.
2. За редуковање ризика или успоравање прогресије ретинопатије, оптимализовати контролу крвног притиска.

Добру контролу гликемије (HbA1c већи од 7%) и крвног притиска ( већег од 130/80 mmHg) би требало одржавати ради превенције појаве и прогресије дијабетесне болести ока. Брзо поправљање контроле гликемије може довести до погоршања ретиналне болести. Ласер фотокоагулација, ако је неопходна би требало да буде урађена пре брзог постизања оптималне гликорегулације.

За сада, једини терапијски поступак који се показао ефикасним у лечењу дијабетесне ретинопатије је ласерфотокоагулација очног дна, под условом да је постигнута задовољавајућа метаболичка контрола дијабетеса. Благовремена ласерфотокоагулација пролиферативне дијабетесне ретинопатије (ПДР) високог ризика може да смањи ризик од губитка вида за 70%. Ласер лечење клинички значајог макуларног едема помаже да се смањи рузик од губитка вида за 50% у случајевима фокалне или дифузне макулопатије, али се није показало од користи код исхемичне макулопатије.

Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана
Извори: zdravlje.gоv