1 2 3 4 5

Вести



Анафилактички шок код детета деце

Анафилактички шок представља најбурнију и најопаснију алергијску манифестацију, понекад са фаталним исходом. Такав пацијент има уртикарију, ангиоедем, ларингоспазам, поремећај свести, поремећај срчаног рада, хиперперисталтику, итд. Време које протекне од контакта са алергеном па до појаве анафилаксе, говори о тежини клиничке слике. Што је краће, то је болест тежег тока.

С обзиром да се појављивање шока не може предвидети, лекар увек мора бити спреман да га препозна и да одмах примени антишок терапију, која је саставни део приручне апотеке у свакој здравственој установи. Терапија анафилактичког шока мора бити веома брза. Прва и основна терапијска мера је примена адреналина. Он се даје у дози до 0,3 мл неразблажен, на било који доступан начин. Уколико се ради о терапијском давању лекова или убоду инсеката, адреналин се може давати и локално, тамо где је до контакта са алергеном дошло. Изнад ових места се може поставити и повеска, да се успори продирање алергена у системску циркулацију. Ова се доза понавља на 2-3 минута до стабилизације стања пацијента. У међувремену се пацијент поставља тако да се ослободе дисајни путеви. Кад су се кардиоваскуларна функција, тензија и срчана фреквенција стабилизовали, могу се дати и антихистаминици парентерално, бета-2 агонисти, аминофилин и стероиди. Сви ови лекови су неопходни тек када је пацијент стабилизован, а непосредна опасност за живот прошла. Деловање стероида је споро и наступа после приближно 2-3 сата, али се дају, јер половина пацијената са анафилактичким шоком има тзв. позну анафилаксу. Она се јавља после 6-8 сати од ране, узрокована је приливом запаљењских ћелија (касном фазом алергијске реакције) и може, такође, бити фатална. Позна анифилакса углавном не реагује на примену адреналина или антихистаминика. Стога се сви болесници са анафилактичким шоком морају хоспитализовати и опсервирати бар 12 часова.

У диференцијалној дијагнози анафилаксе, јављају се два стања. Прво је вагусна синкопа, када услед страха, умора, бола долази до настајања колапса, брадикардије и хипотензије, али нема уртикарије, ангиоедема и ларингоспазма. Друго је чешће у девојчица и изазвано је микроемболизацијом лавиринта средњег ува кристалима пеницилина; такви пацијенти имају осећај мрачења пред очима и тинитус. Уколико је пацијент имао анафилаксу на неки лек, он се више не сме примењивати. Међутим, уколико се ради о јодним контрастним средствима, а пацијент мора поново да се подвргне снимању са контрастом, може се спровести тзв. премедикација, у којој се три дана раније дају стероиди и антихистаминици. Уколико је анафилакса изазвана убодима инсеката, спроводи се хипосензибилизација.

Извор података: https://simptomi.rs/bolesti/12-pedijatrija-decje-i-urodjene-bolesti/3632-anafilakticki-sok-kod-deteta-dece