ДЕПРЕСИЈА И ПОРЕМЕЋАЈИ ИСХРАНЕ

О депресији Депресија је психијатријски поремећај који спада у групу афективних поремећаја. Карактерише је ниско расположење које није у складу са објективним животним околностима.

Остали карактеристични симптоми су:
- стање беспомоћности,
- стање безнађа,
- мржња према себи,
- успорена моторичка и ментална динамика,
- снижена мотивација,
- суморне, тешке мисли о бесмислу живота,
- телесни поремећаји.
Као и код свих телесних обољења, веома је важно на време поставити праву дијагнозу јер је једино на тај начин могуће применити адекватно лечење.

Депресија и животна доб
Депресија је, нажалост, чест поремећај, може се развити било када током живота, а најучесталије време почетка депресивног поремећаја је период адолесценције. Статистика у САД-у каже да су најугроженији млади у двадесетим годинама, иако прва депресивна епизода није неуобичајена и у другим животним добима.
Депресија се може јавити у виду једне депресивне епизоде, међутим, 50% пацијената ће после прве депресивне епизоде вероватно имати бар још једну.

Депресија и анорексија
Особе оболеле од анорексије, у клиничкој слици неретко испољавају и депресивну симптоматологију.

Када се говори о анорексији и депресији, поставља се питање да ли депресивност може да буде окидач за појаву анорексије, или је анорексија окидач за депресију. Због могуће испреплетености ових стања, важно је утврдити присусност депресије пре постављања анорексије нервозе као дијагнозе.

Као што је већ наведено, депресија и анорексија нервоза имају неколико истоветних крактеристика:
- губитак телесне масе,
- повлачење и социјалну изолацију,
- губитак интересовања,
- суицидалне мисли.

Са друге стране, ова два поремећаја се веома разликују – депресивни пацијенти имају снижен апетит што за последицу има губитак телесне масе, док пацијенти оболели од анорексије имају норамлан апетит, али негирају осећај глади, они због страха од хране и страха од дебљине не једу и последично губе на тежини. Депресивни пацијенти не изражавају страх од хране, страх од дебљине као ни поремећај телесне слике.

Депресивне особе могу имати известан степен хиперактивности која је последица депресивне агитације, док особе болесне од анорексије испољавају хиперактивност са јасним циљем потрошње калорија и губљења на телесној маси.

Депресија и булимија нервоза
Важно је истаћи да је депресија честа код особа оболелих од булимијие нервозе.

На почетку болести, оболела особа има осећај сигурности и моћи (“могу да једем колико хоћу а да се не угојим, боља сам од других”). Међутим, то осећање може трајати неко време, можда и годинама, док особа у потпуности не изгуби контролу над својим понашањем, када булимичне кризе постану свакодневне и дешавају се више пута дневно. Тада се јавља депресивност, или се она погоршава уколико је постојала и раније. Због немогућности да се контролишу булимичне кризе, доминира осећање безвредности, стида, изразито сниженог самопоштовања и самовредновања уз социјалну изолацију.

Неретко, особе болесне од булимије имају и више покушаја суицида пре него што почну лечење. До тога најчешће долази када постане немогуће да се контролишу булимичне епизоде.

Контакт са храном је један од првих контаката у свачијем животу. Управо зато, изузетно је важно стварати здрав однос према исхрани. У случају поремећаја, важно је на време започети лечење и терапију. Терапија подразумева психотерапију и у случају потребе, фармакотерапију.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 31.8.2023.