Деменција - приступ и превенција

Деменција се дефинише као стечени и перзистентни поремећај интелектуалних функција при којој долази до оштећења најмање три интелектуалних функција (проблеми са памћењем, проблеми са говором и језичким изражавањем, сналажењем у простору, измена понашања, немогућност рачунања, просуђивања, планирања ...).

Овакав испад у интелектуалним функцијама ремети социјални живот, професионални развој, а често пацијенти долази у опасне ситуације – забораве да искључе шпорет, закључају врата.. Деменција није јединствен ентитет, тј, постоје различити типови деменције, али се у клиничкој пракси најчешће срећу Алцхајмерова болест, васкуларна деменција деменција са Луиевим телима и фронтотемпорална деменција.

Многа друга стања, најчешће метаболичка и интернистичка, могу довести до деменције, али разлика је у томе што је код таквих испада деменција реверзибилна – излечењем основног обољења, деменција се ублажава, односно, у потпуности нестаје. Оно што је битно, јесте да пацијента са почетним симптомима деменције на време препознамо, било да смо члан породице, медицински радник или колега са посла. Битно је знати да рана дијагностика доводи и до побољшања општег, односно, неуролошког стања.

Најбитније је одредити редослед појављивања примећених конгитивних дефицита и поремећаја понашања, проценити брзину развоја деменције, утврдити да ли долази до оштећења социјалних функција, да ли пацијент има здравствени проблем због којег се деменција јавља као последица, као и да ли у породици има чланова код којих је дијагностикована деменција. У свакодневној пракси се користи кратки, али веома користан тест, такозвани Mini Mental Status Examination Test (MMSE), помоћу којег можемо одредити степен когнитивног дефицита, односно, степен развоја, односно, прогресије деменције. MMSE тест се састоји од неколико компоненти – оријентацију у времену, простору, памћење, серијско одузимање, испитивање говора (разумевање и извршавање вербалних и писаних захтева, понављање реченице, писање) и прецртавање.

Укупан скор на ММSЕ тесту је 30, а скор мањи од 24 указује на когнитивно оштећење и сугерише постојање деменције. ММSЕ тест може радити и оцењивати психолог, лекар опште праксе, односно неуролог. У односу на резултат на ММSЕ тесту, примењује се различита терапија, од суплемената и поливитаминске терапије код блажег дефицита до примене психоаналептика и остале неуролошке терапије код умереног, односно, тежег дефицита. Не постоји сигуран начин да спречите деменцију, али постоје кораци које можете предузети и који би могли помоћи. За почетак, повести рачуна о здравственим навикама.

Ментално стимулативне активности, као што су читање, решавање загонетки и играње игара речима, као и игре меморије, могу да одложе почетак деменције и спрече прогресију раније настале деменције. Регулација сна, гликемије и крвног притиска, као и редовно интернистичко праћење, може спречити настанак обољења које као један од симптома може дати и когнитивно пропадање, односно деменцију. Људи са оштећењем слуха имају веће шансе да развију когнитивни пад. Рани третман губитка слуха, као што је употреба слушних помагала, може помоћи у смањењу ризика. Адекватна суплементација витамином Д као и комплексом витамина Б је такође битна. Препоручена дневна доза витамина Д је 1000ИУ дневно, а витамин Б се углавном узима у комплексу, али и моновитаминска терапија витаминина Б6 и Б12 даје повољне резултате у превенцији когнитивног дефицита.

Када се ради о деменцији, потребно је приступити без стигматизације, а особе оболеле од деменције што раније укључити у социјалне активности како би се мозак на адекватан начин стимулисао и самим тим могућност когнитивног дефицита смањила!

Др Владимир Чукић, клинички лекар одељења за Неурологију ОБ Панчево

Извор: Mayo Clinic