ДЕМЕНЦИЈА

Шта је деменција?
Деменција се дефинише као стечено снижење менталних способности у најмање две области (на пример: памћење и говор, памћење и опажање, оријентација у простору и опажање итд.) и временом се погоршава.

Деменција је синдром, односно скуп симптома (сметње које опажа сам болесник) и знакова (оно што приликом прегледа налази лекар), који се јавља у око 150 различитих болести.
Око 5% особа после 60 година живота болује од неке врсте деменције, а са сваких 5 година живота, ова учесталост (преваленца) се удвостручава. Деменције су болести које највише оптерећују неговатеље и финансијски су најзахтевнија (очигледни и скривени трошкови) обољења. Утврђивање узрока деменције је од велике важности за лечење и захтева детаљан клинички преглед и допунска испитивања.

Постоје три групе деменције базиране на свакодневном функционисању пацијента:
Блага деменција
– лако дементне особе које могу да живе самостално уз способност резоновања

Умерена деменција
– односи се на особе које нису способне да саме брину о себи и занемарују неке аспекте основног функционисања

Тешка деменција
– пацијент није у стању да води самосталан живот, неопходна стална нега.

Клинички гледано, деменција може бити узрокована обољењима и инфекцијама мозга као што је на пример, менингитис, притисак на мозак (растом ткива као што је тумор), недостатак крви (шлог).

Деменција се такође класификује као дегенеративна и недегенеративна:
- Посебно изражене топографске патолошке промене
- Специфичан патохистолошки налаз
- Постепени почетак са прогресивним током
- Више генетичких одређености него код недегенеративних деменција
Деменција је са станишта неуропсихолошког гледишта кортикална (сензорне и моторне функције очуване, постојање афазичних, агностичких и апраксичних синдрома), субкортикална (успореност свих функција) и кортико-субкортикална. Деменције су обично неизлечиве, свега 15% људи оболелих од излечиве деменције бива излечено. У том случају деменцију могу да изазову различита и многобројна обољења.

Да ли лечити деменцију?
Лечење деменције је неопходно започети што раније пошто лекови који су нам сада доступни одлажу погоршање и поправљају многе симптоме болести.

Какви видови терапије постоје у свету и да ли су сви доступни оболелим лицима код нас?
Постоје две основне групе лекова, а то су инхибитори холинестеразе за лаке и средње тешке облике и мемантин за средње тешке и тешке. Лекови су регистровани код нас и добијају се на рецепт.

Који су најбитнији савети за понашање породице оболелог? Шта је најбитније у њиховом приступу?
Најважније је на време посумњати да деменција постоји, а када се постави дијагноза са пацијентом треба поступати уз поштовање његовог достојанства. Неопходно је спречити могуће повређивање ових пацијената, а не саветује се промена средине или устаљених навика.

Извори
https://www.antamedica.com/edukativni-tekstovi/demencija/
https://www.medihelp.co.rs/edukacija/sta-je-demencija/

Текст на основу извора уредио Дарко Алексовски, медицински техничар Одељења Неурологије, Опште болнице Панчево.