Опекотине код деце

Опекотине спадају у посебну групу повреда изазваних дејством термичког агенса. Учесталост опекотина, рачунајући целокупну популацију је 1% годишње. Половина од свих опечених задобијају такве повреде да захтевају третман лекара, а 20% од свих хоспитализованих су деца.

Деца најчешће задобијају опекотине у кући и то у кухињи и купатилу, што указује на место где треба спроводити превенцију. Најчешће су у узрасту испод 5 година, што се тумачи недостатком искуства, радозналошћу и моторном незрелошћу.

Опекотине првог степена одликују се еритемом, лакшим едемом коже и болон. Типичан пример су опекотине изазване сунцем. Ово су најлакше опекотине и пролаз спонтано остављајући лако перутање коже. У погледу третмана, код мањих опекетина се саветује хлађење коже, што доводи до брзог смиривања бола.

Опекотине другог степена одликују се појавом була. Оне су резултат повећан капиларне пермеабилности, настале као резултат термичког оштећења зидова крвних судова. Испуњене су течношћу која по саставу одговара крвној плазми, а настаје епидермолизом и накупљањем течности испод одлубљеног епидерма. Зарастају за 10 дана.

Опекотине трећег степена се карактеришу марморизираном, смеђе обојенон кожом. Безболне су на додир због деструкције нервних завршетака у кожи. Аднекси су такође уништени, те се епителизација врши само од ивица опекотине. Карактеристично је да као резултат пролонгираног шока или инфекције може доћи до преласка опекотине из површне у дубоку.

Третман почиње непосредно по настанку опекотине. Као прву помоћ потребно је уклонити извор топлоте. Опечену површину хладити хладним облозима термофором са ледом. Опечену површину покрити чистом газом и завојем. У случаји већих опекотина потребно је што пре укључити инфузију. Амбулантни третман се спроводи код мањих опекотина. Очистити опекотине антисептичким раствором, покрити вазелинском газом, поставити неколико слојева гази и завити. Прво превијање се врши другог или трећег дана када је већ могуће установит дубину опекотине и донети одлуку о даљем третману. Уколико је опекотина већа оћ 10%, индикована је хоспитализација. Исто важи и код опекотине од 5%, уколико је и питању дете испод 2 године, као и опекотина лица, дланова или табана.

Одлика опекотина је губитак циркулишуће течности. Код већих опекотина губитак је довољно велик да проузрукује опекотински шок. Овај губитак не односи се само на течност која се непосредно изгуби преко опечене површине већ и на онај део течности који настаје нагомилавањем течности у ткиву и формирању едема. Опекотински шок је у суштини хиповолемијски шок и његова превенција и лечење своде се на надокнаду течности путем инфузије колоида и кристалоида. Око 2-5 дана након повређивања развија се такозвана диуретска фаза. Успоставља се интегритет капиларног зида и долази до реапсорпције едема. Долази до појачане диурезе, и то је време када треба смањити унос течности да би се спречио развој конгестивне срчане инсуфицијенције.

Конзервативни третман опекотина своди се на тоалету опечене површине антисептичким раствором, затим вазелинском газом и обичном газом натопљеном у антисептички раствор. Одлични резултати се постижу применом сребро-сулфадијазина (Дермазин).

Хируршко лечење опекотина има за циљ да се одстрани некротична кожа а дефект који тако настане покрива се трансплантатима коже. Обично се тангенцијална ексцизија врши од 48-72 часа након повређивања, када је фаза шока увелико превладана, а могуће је оценити дубину опекотине односно коју површину треба ексцидирати.

Извор: https://simptomi.rs/bolesti/16-hirurgija-sa-ortopedijom/3142-opekotine-kod-deteta-dece