Д димер и дубока венска тромбоза

Нелечена дубока венска тромбоза (ДВТ) повезана је са повећаним ризиком за плућну емболију, а погрешно дијагностикована ДВТ доводи до сувишне антикоагулационе терапије и тиме до повећаног ризика крварења. Тачна дијагностика и брза терапија ДВТ су важне за редукцију ризика од тромбоемболичких компликација. Д-димер је постао тест избора у хитној дијагностици пацијената са сумњом на тромбозу дубоких вена и плућну емболију.

Д-димер има високу негативну предиктивну вредност и показао се као користан скрининг тест прве линије, али само у случају искључивања тромбозе дубоких вена код пацијената са ниским или умереним ризиком. Мора се имати на уму да је Д-димер маркер хиперкоагулабилности, али да није специфичан за тромбозу. Повећане вредности Д-димера очекиване су у свим инфламаторним процесима са екстраваскуларним депозитима фибрина, ДИК-у, малигнитету, сепси, прееклампсији, током и непосредно након хируршких захвата итд.

Различити комерцијални тестови за одређивање Д-димера користе имунолошке методе са специфичним моноклонским антителима, а користе и различите принципе мерења (ЕЛИСА, ласерска нефелометрија, турбидиметрија итд.), па углавном имају високу осетљивост али различиту, много нижу специфичност. Зато су вредности добијене за Д-димер истог пацијента различитим тестовима често неупоредиве и клинички неупотребљиве. Вредност Д-димера показала се као непрецизна за дијагнозу ТДВ јер може бити повишена код следећих стања: недавне операције, трудноћа, малигнитет, инфекције, повишен билирубин, траума и након употребе хепарина.

Специфичност Д-димера у суспектној плућној емболији опада са годима старости до 10% код пацијената старијих од 80 година. Кориштење реферетних вредности прилагођених животној доби може побољшати корист одређивања код старијих пацијената. Кориговане реферетне вриједности се рачунају: године живота x 10 µг/Л за пацијенте старије од 50 година.

Текст на основу извора уредала др Карличић Мирјана

Извори:

1.Haemostasis and Thrombosis Task Force. British Committee for Standards. In: Heamatology. Investigation and Management of Heritable Thrombophilia. Br J Haematol 2001; 114:512-28.

2.Paneesha S, Cheyne E, French K, et al. High D-dimer levels at presentation in patients with venous thromboembolism is a marker of adverse clinical outcomes. Br J Haematol 2006;135:85-90.

3.Lensing AWA, Hirsh J, Ginsberg JS, Buller HR. Diagnosis of venous thrombosis. In: Colman RW, Hirsh J, Marder Vj, et al., ed. Hemostasis and Thrombosis. Philadelphia, PA: Lippincott Wiliams et Wilkins 2001; 1277-301.

4. Konstantinides S, Meyer G, Becattini C, Bueno H, Geersing G.J, et al. 2019 ESC Guidelines for diagnosis and menangement of acute pulmonary embolism developed in collaboration with European Respiratory Society (ERS). European Heart Journal, Volume 41, Issue 4, 21 January 2020, Pages 543-603. Dostupno na: https://doi.org/10.1093/eurheartj/ehz405